Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” - „Сам на свету!” — са ужасом вопију голубови, поздраве га, честитају му срећан пут и одлете, са сожаљенијем међу собом говорећи: „О, несрећне на свету птичице!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. — Их, утече лептирак! — повикаше многи. — Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
онда одлете за горе стрмне. Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави. љубазним лицем на брег се смеше, а равно
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је, јесу ли долазиле?
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: —
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев син се пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Погледах у једном правцу и видех најсјајнију звезду како одлете косо у неки далек простор изван земље. Њена слика, начинивши тај исти пут у супротном правцу, по језеру појури право
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онај опет виче: поправник, поправник... Први топ груну, свитну пламен и из нашег, чаура одлете. Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А, тако ли се дочекује влâс’!... Бунт!... Комуна !!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место. Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна, па опет
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али се Срета и ту досети. Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, тарифа нека. Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију. Охлади се лепо човек кад изброја речи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу. И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата уседе и усред дана, на
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Били га узела?“ Она се диже, али је он ухвати за скут. „Е, нећеш док не одговориш!“ „Бих!“ одговори она и одлете као кошута. „А кучко једна!“ викну јој мати, која се бјеше притајила.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Редом му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући невидом одлете кроз димњак. То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па запита слугу: „Шта је? јесу ли | долазиле?
” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су
” И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син па пита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра
Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?
” С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу: „Јесу ли долазиле?” А слуга одговори: „Долазиле су, и она што је била пала
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с прозора, и запрепасти се: била је тежа од највеће лубенице, и топла. Од врапчевога кљуна?
Да би постао Принц облака, морао би проћи кроз Златна врата, а то још ником није успело! — облачак одлете, а дечак утону у ћутање, дуго, предуго. — Шта ли је то с нашим дечаком? — забрину се мајка.
— Помози, синко! — зајаука старица, али дечак, не осврћући се, одлете дале. Жао му је било старице, али жао му је било и да упропасти другу жељу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже. У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу: — Шта је? Јесу ли долазиле?
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: —
С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а ца рев се син пробуди, па запита слугу: — Јесу ли долазиле? А слуга одговори: — Долазиле су, и она што је била
из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у даљину. Ти нам, Тесла, ти врличе, Оде летом јаче струје У далеку Колумбију Да ти умље колумбује.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У тврду земљу да л одлете шупља Од неба, празна као све што траје? Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје.
Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе. Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице. Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице.
Краков, Станислав - КРИЛА
тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица. Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она се трже и чисто уплашено упита: — Знам, па? — Наш је! Она посрну. Папуча јој одлете с ногу. Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На к. одлете и кола намазана вештичином машћу (СЕЗ, 41, № 180). На к. пада ала која сатире грожђе у винограду (ибід., № 114). За к.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нањушио је опет дивљач! Он задрхта по целом телу и одлете као стрела у шуму коју је данас узалудно прокрстарио. При угашеној електричној светлости, са затвореним очима,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у широка крила, и та крила, баш као да збиља одлете, нестају у парици запада. — Како је данас Тиса необична. Пази како прелива обалу. Љуља се као море. Ево.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде.
Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику... Још једна експлозија, али мало подаље... Аероплан одлете. Пошао сам одмах да нађем војнике. Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Кад би бар једно било моје!« — помисли, састави шаке да их задржи, али и ово троје склизну јој кроз прсте и одлете. Над пољем макова, све докле је око допирало, лебдело је и играло се читаво јато мајушне, насмејане деце.
Тако једнога дана, одлете у небо више него икада. Није ни опазио да се под њим као злокобна крила врана — гомилају облаци.
Направи орао круг и спусти се на зараван планине. — Одавде мораш сам! — рече. — Овде моја моћ престаје! — одлете орао, оставивши Варалици перце на длану. Да није било, перца могло се Варалици учинити да је све био сан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
он стреља змију шестокрилу; писну змија, упусти сокола, змија паде на зелену траву, а соко се диже под облаке, па одлете у тај турски табор.