Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда и ова залети се на овна, замрси нокше у овнову вуну, пак не може да одлети. Ухвати је овчар, ишчупа јој крила, и дâ је деци да се с њом играју: „Ево вам, децо, чавка” — рече „која хоће да је
” Онда је деца вежу концем за ногу, пак је хране и с њом се играју; а кад јој понарасту крила, украде се и одлети с концем на нози. Замота се конац око гане, и тако остане висећи.
А је ли икада могуће да ви лепше појете од нас, који по сто година живимо?“ То рекне, пак одлети на високо древо, и почне из свега грла крâкати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дâ детету три крајцаре, а ово одлети заборавивши казати: хвала! Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде да се похвали друговима (јер
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Јао, јао, шта би, као да на једном у земљу пропаде, као да одлети; тако је нестаде. Кажем вам: још дете. Истина, лепо је развијена, пуна, а лепа, лепа као уписана, само да је видите...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не би умео да је задржи. Пустио би је, као деца тицу, да опет одлети. То је сметењак. Удовац. Заљубљен у своју покојну жену! Није читав у глави. Госпожица Текла се смејала својој мајци.
Довољно је духнути на њу, па да одлети, као нека паучина уклета са неког другог света. Честњејши Исакович није мислио, на том путу, ни на Теклу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде! Ствар је, господо, пријатна, пријатна, али морам из обазривости почети
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле! све би муке на ме селе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.
Момак одлети, и за неколико декика ето ти ханџије. Ступи унутра, па погледа хоџу и путника: — Та ваљда ме нијеси звао ради оног
Дршћући потписа ханџија писмо и предаде га хоџи, а хоџа слузи, који одма одлети. Замало ето слуге и предаде хоџи кесу са дукатима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп. Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Па не жалим се ја, поднаредниче, него само велим... — У рату има право жалбе само онај коме одлети глава... Вучко отвори очи и са чуђењем посматра шта се око њега дешава.
Кад изврши детаљно осматрање, аероплан одлети. Онда долети нови, који кружи над неком другом батеријом... Или аероплан почне да шестари над пешачким рововима, где
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена кроз плач — кад се ниси могао смиловати и нахранити
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цијелога љета, у дугим подневним часовима, како ужинај, дјеца одлети у шуму. Старији им, и брат, и готово сви укућани у то доба спаваху.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71. Озго трава, оздо брада, а у сриједи кметска част. 72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74.
долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.
Девојка се по том опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не... остала су два товарна! — Ајд... соколићу... ти си најбржи... ајд потеци, па и’... изведи... Бакоња одлети. Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше. — Шта је, забога? — запиташе Срдара. — Како шта је?
Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка. Она је већ удата: дабоме, у његовој парохији.
— Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле
Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк. Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Кога, кога, брзо! — Сањао сам Сашу. Муњевит, најрадозналији осмех сину око њених усана па одлети. После кратког ћутања она рече: — Па? и неочекивано човек осети нешто врло важно па се охрабри.
Управо отуд ми једино и моћ да држим перо. А ако се све лепо сврши, што бих ја желео свом душом, и лептир одлети одакле је и дошао, теби ћу дуговати живот, који је ипак нешто позитивно и не даје се тако лако за оно несигурно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.
долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало бузованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак.
Напошљетку, дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови
земљи вући; између обале и колника нити је пут ни странпутица; а оперушан врабац, кад му га пружиш и пустиш да из руке одлети, биће и дар и недар. Син учини тако и отиде.
Он извади врапца па му га пружи, а кад цар хтједе да га узме, он га пусти и врабац одлети. — Добро је, — рече цар — али сад хајде кући, па ми ујутру мораш довести све своје пријатеље и непријатеље.
— А да, мој добри ага, пошто ме посијечеш и пошто ми одлети душа у рај, могу ли ја каквим твојим марифетлуком, а по вашем ћитабу, поћи дома да оно ђечице одраним?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб! Ти одлети ка истини само, Њу тражећи провекова век; А место ти, и ако је празно, Из њег’ бије неумрли сјај...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ти си камен научила Љубит’, горети, А срцу ми даде крила, Срце одлети. Одлетело небу, рају, Богу, светлости, Вечној зори, вечном мају, Вечној радости.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Жалосна у страу ђипим и отевши скочити, паднем с кревета, и далеко одзив увређеног мога тела одлети. Таки се почнем лупати у прси, како ми је била рашчупана коса, почнем је немилостиво трзати.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све очи упрле су се у Белка. Одбацили су га: шта ако одбије да им покаже пут, ако одлети и не осврнувши се на племе? Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном!
Све докле је око допирало било је суво и сиво. Је ли чудо што дечак пожеле да као птица некуд одлети? Отац је то учинио још одавно. Узалуд су га чекали да се врати, узалуд остављали у прозору светло! Није долазио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Југовића и десети стар Јуже Богдане; бога моли Југовића мајка: да јој бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети над Косово равно, и да види девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тога дна, каде издигну се те оду кућне страже; пресуше очи, нос и уста, одлети свест и свако овде осећање из тела, и засекну воденични жрвњи више млети, зуби жватати, — шупљине поцрне, празне