Употреба речи одлучније у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је само одлучније и безобзирније рекао оно што се раније плашљиво и са оградама помињало, оштро изражавао незадовољство свих трезвенијих

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Како да нема?! ЈОВЧА (одлучно): Нема! ВЛАДИКА (одсечно): »Нема«, јер га ти нећеш. ЈОВЧА (још одлучније): Нема! ВЛАДИКА (загледа му се дубоко у очи, приближивши се): Нећеш, јер ти не треба. Не даш је... другом!

Ћипико, Иво - Приповетке

— А и не мари за ме: видиш да неће да збори... —Што ћу да зборим? К теби сам дошла... —Нијеси ти за ме! — понови он одлучније— А и што ћеш ми? —Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. Наћи ћу јој посла...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али, с друге стране, тамо је унутарње диференцирање компонената у говорноме низу одлучније изведено: строжа селекција лексике, извесно потирање конкретних лексичких значења, њихово уједначавање на основу

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— упита она радознало. — Отроваћемо се, ако пристајеш. — А како ћемо се отровати? — Тако, — наставих ја све одлучније — попићемо отров! — Добро, — одговори она решена — пристајем! А кад? — Сутра после подне.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности