Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља бити.
године постао војвода). Како се Србија наново побунила, он пређе у Србију, и књаз Милош учини га одма војводом, но он јуриши са Дринчићем на Дубљу на шанац турски, и погину обадва 13. јулија 1815.
” „Ја им кажем — прича мој отац — да у момака нема пушака, јер су они све покупили, него да ми даду пушке. Они одма даду ми за 100 људи оружје, те ја одем и наместим страже покрај Саве од Палежа до Ушћа, а ја с неколико пандура и
’ Ја тако и учиним и одма пошљем по једног човека Лазару Илићу у Јабучје, Петру Јеремићу у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву
” „Одемо у манастир Фенек, и ја се одма састанем са Арсом Андрејевићем, с којим сам живио као с братом. Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо
Но одма помислим: ја видо’ цара у авлији и усна ми не препуче, а и није страшнији ни од једног београдског везира. Хајде, па шт
Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.
При растанку с њиме рече ми: ,Идите одма у Ваљево и чету скупљајте и држите у скупу; ја ћу вам послати једнога фендрика с неколико фрајкора и чувајте народ, да
Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола.
” — Ја отворим књигу, видим и познам слова, и кажем да сам то учио, и да знам. Но кад почнем да му читам, каже ми он одма, да ја ништа не знам, јер у читању нигде нисам знао где треба стати, и ко ме је слушао, није ништа могао разумети шта
Ја се Повратим из Срема кући у Бранковину 1793. године и мој отац одма запопи ме и преда ми нурију. Владика што ме је запопио био је прост али добар човек.
Ја сам одма затим и протом постао. Шта је стало било владики што нисам јошт ни браде ни бркова имао; он је желио учинити кнезу
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето ње сутра... — Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!... Спиро, ’ајд’ одма’ и ти кући! — Е, баш си потрефила! — вели поп Спира. — Седи, Јуцо дете, а мама нек иде. — Јуцо, напред, олбрекц!
Е, ал’ оно како који дан, све горе. — Хм! — хукну поп Спира. — Па кад си чула, што ми то ниси одма’ каз’ла? — Па ја нисам гђа Перса, да правим сплетке. Али сад је већ доста, исувише.
дваред триред изађе Ержа и јавља да је сто постављен, и Пера се клања, а Меланија га не пушта, а поручује: »Кажи мами, одма’ ћу!« па се даље шета. »И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!
— И-ју! Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га.) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре. Мâ... Сад ћу звати маму. Настаде опет пауза.
— И-ју! Мâ — трже се Јула и хтеде да викне мáму. — Пробајте само, сад ћу да викнем тату! Ви’ш ти то њега! Одма’ шибајте из башће. — Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим тáтом...
— Ако још тако успиљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком! Севајте тáки од тарабе! Мол’те бога што није тàта код куће! Срам вас било! Настаде опет пауза.
А Јула јој каже да је снивала стрáшно. — »А ти узми, ’рâно мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’«, вели јој мáма и каже јој нек’ се прекрсти и нек’ прекрсти јастук.
’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!
А ја не могу к’о одма’ да га познам, а он се заплак’о па каже: »Хе, ко је оданде одакле ја долазим, тог тешко познаду.
— Па ви сте ми казали да отворим мало пенџер! — О, часни те, дете! Па што га ниси одма’ затворила? — Па чекала сам да ми ви опет кажете. — Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!! О, дете, дете! ’Ајд’ затвори.
— Иди, Мило, отерај зељова под амбар — викну Пела шегрту — знаш да не трпи капуташе и обувене људе. Одма’ мисли да је неки вандрокаш.
— Па ми у овом сокаку чули да је то сас Јулом и господином било свршено још док је овај богословац био... кажу да је одма’ сутрадан, кад је дош’о, био и прстен. — Е, било ђавола! И ви то, боже, слатка снаш’-Пело, одма’ тако верујете?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити. — Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу.
— А оно бар спустите цену на мање. — Од хиљаде не сме ни крајцара фалити! — Ја то не могу одма' учинити! Жао ми је! — И мени је жао! — Та ваљда ћете се и ви мало промислити.
— Ако хоћете, ја ћу вас онамо одвести, — рече слушкиња. — Хвала; ми сад одма' не можемо, ал' смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба.
Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.
Само ми је брига за дете. — Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд. — Немојте одма’ с дететом почињати.
Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође. — Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза. — Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу. — Татијана неће доћи.
— Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође. — Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза. — Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу. — Татијана неће доћи. — Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци.
— Да, када би ми њу питали! Што ми овде свршимо, оно мора бити, — рече тутор као ни бригеша. — Одма’ иди по њу! — викну мати. — Молим вас, маните се тог посла.
Али ја нећу да добијем мање од хиљаде. — Дакле, ви немате према мени поверења? — Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању. — Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати. — Мило ће ми бити.
— Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак.
Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом.
— А хоће ли она? — Још није ништа говорила о томе, ал’ мислим, кад ја хоћу, да хоће и она. — Па то би’ вас могао одма’ запросити, сад је и онако сама у соби. — Можете, ал’ како ћете почети? — По обичају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једва дочека’. Одем тамо, ал’ девојка лепо ал’ не скупоцено обучена, ал’ тек ипак мало парадно. Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост.
— Од слободне воље, — одговори Софија. Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.
Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање. Док је врело гвожђе, треба га ковати. Та се ствар уговори, а сутра прстен.
Већ кад је било при крају, господар Софра дигне се и прозбори. — Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце. Онда се удали. Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока.
— Ја сам вашарџија; на оваквом месту лопови не смеју одма’ пуцати, већ тек онда кад беже, па кад се бране, или у шуми.
— Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети! Па опет: „О кто, кто, Николаја љубит”.
Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. — Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује.
Чамча не дâ, опише му своје другове, па ће с њима да изреди комедију. Предложи му да их одма не пусти, већ да ће најпре да извиди бурад.
— Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон. — Ја сад нећу, зашто нам одма’ нисте дали? — Купите, молим вас, даћу вам јефтино. Сад се стану погађати, и погоде се.
— А како ћемо сутра започети? — Сад ћу вам одма’ казати. Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш:
је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак. Хоћеш доћи? — Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. — Ја сам задовољан.
Поклоне се и оду. Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. — Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка. МЛАДОЖЕЊА: Одма нека буде. ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико
Имам ли право? МЛАДОЖЕЊА: Ја се врло радујем да је на мене та коцка пала. Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо! Стани мало, момче!
Ајде, младожења, не треба ту млого око младе невесте него гледај те узимај што је нужно, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу одма свршити. (Девојки.) Препоручујем се. ДЕВОЈКА: Службеница. (Младожења одлази.
Ја сам одма казала да ће Устић Пелу узети, па тако је и било. ДЕВОЈКА: Па гледајте, тетка, и за мене. ТЕТКА: Немај бриге, душо.
Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини. ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан. МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће! ЖЕНА: Напоље! (Проводаџија побегне.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену. ЗЕЛЕНИЋКА: Ја се надам од њеног родољубија да ће је одма поцепати. НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји.
ЗЕЛЕНИЋКА: О, хвала богу кад смо дочекали да и наша влада буде! ЛЕПРШИЋ: Одма да се одбор уреди. ЖУТИЛОВ: То се разумева. Ми потребујемо народне власти. ЛЕПРШИЋ: Мађароне нипошто у службу.
СМРДИЋ: Већ то ће и тако бити. ШЕРБУЛИЋ: Платићете ви нама сав овај трошак. ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): Оћу, оћу. Идем одма да преправљам (одлази). ШЕРБУЛИЋ: Е, јесте ли га видли? СМРДИЋ: Тако нам треба кад нисмо имали памети.
ЛЕПРШИЋ: И ви се можете тако заборавити да Маџара узмете за зета? СМРДИЋ: То је преко јего. ЛЕПРШИЋ: Одма идем да ставим у новине; нека се свет чуди поступку највећега родољупца. ЖУТИЛОВ: Он ће се посрбити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
новога нараштаја и рационално-дидактичких схватања старијих нараштаја: »Чим песма служи за поучавање и за морал, одма није више производ слободне уметности; ту онда нема поезији места... Злоудно је то певање...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
небо високо — Кажу Бога тамо на небеси, Ал' се небо украј мене деси, Било небо, ал' за доба мало, Постајало па г' одма нестало, Бог га даде — де сте грозне сузе? Бог га даде, ал' зашто га узе?
брсна дрвета, Ја се прену, дубоко уздану, Задркта се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она
Уједанпут јарко с' сунце диже, Па за часак насред неба стиже, Како стиже, одма силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила
нице о земљицу црну, Пружи руке да се не убије, А да главу дивну не разбије, Па упусти оне музе беле, А ове ти одма шумагеле! Машише се неба и облака, А он оста као клада кака.
славуји са Дрине и Саве, Са Неретве воде и Мораве, И са Крке, Лима и Цетиње, И са мора, оне воде сиње, Долетеше, одма попадаше, На јаворе дрва поседаше, Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину, И јунаке силне на
Ал' ко на њему оно јаше? За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си! Одма се, мили, знаде чи си. Умилна ћут ми дира груди, Одавнашње се онде буди.
На крај већ стиже, скочи на обалу, Потражи одма своју избу малу, Ту жића књигу вади из недара, На сто је меће, па књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде,
не види из лика; Па ако беше, сада већ преболе, Могâ би амо силазити доле; Већ коња јаат и тркати море: Па зашто одма замаче у дворе? Па ако туга какова га мори, Нек сиђе доле, нек се заговара. Да л' има можда ту каквога друга?
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не знам
Ал' мутно око она разумела, Па одма на то повриснула бела: „Ох Стојане, ох тако т' Бога жива, Та што сам тужна ја евовде крива!
Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако
више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ахмед, кога они који су на сцени и иначе не примећују, чак и кад говори, остаје на свом месту.) ХАСАНАГА: Коња одма да оседлаш! Полако, чућеш зашто! Поведи и резервног, да можеш да их мењаш.
Е, па, ево јој садево! Има одма д идеш, да кажеш да ми се губи из куће! За свагда! Па сад нек види колко ће је коштати њена госпоштина!
ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде! Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега.
Неће дуго чекати да је види. Рекох да је свадба за недељу дана. Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан. Ко да ми неко чезе о леђа сломио.
ХУСО: Сад је баш један отишо да му јави. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Погле како су упарађени! Одма се види човек без укуса. ХАСАНАГИНИЦА: Знам свако дрво, сваку степеницу, сваки прозор...
Прво почо да затеже, да одбија, док ти ја не спустих десницу на нож! Кад виде нож, одма је омекшо! А види га сад! Ааа, неће се ово свршити на овоме! ХАСАНАГИНИЦА: А тамо је башта.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Оде слуга те испоручи поруку цара Петра цару Татарину. Цар Петар даде одма код свог града назидати једну врло јаку кулу, у којој се могу две душе затворити с раном и пићем колико им је за три
Змајева мати му рекне: — Срећан си што ме одма при првом поздраву матером назва, и к руци ми приступи, тим си ми постао син. Ја имадем пет синова змајева.
Ја имадем пет синова змајева. Кад кога код мене у кући нађу, одма га раскидају, ако им ја не закратим. Ал ти нећеш погннути.
Крену се ови и оду к месечевој мајци. Не назову јој ни помоз-бог, већ одма повичу: — Ево нас к теби, послала нас ветрова мати да нам кажеш чија је девојка!
Ови се крену те дођу сунчевој матери. Не назову јој ни помоз-бог, него одма проговоре јој: — Послала нас месечева мати да нам кажеш чија је девојка — па и њој кажу све како је било и како се
Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка. Ови се опросте од сунчеве матере и оду кући, те дођу својој матери. Одма јаве ди су били и шта је који учинио, па јој кажу и то ди су све били и како ји је сунчева мати к њој послала, да она
Кад уђоше у кућу ту нађоше једну стару жену, која им рече: — Ово је 'ајдучка кућа, него одма бјеж'те одовле, е кад дођу 'ајдуци, ако вас овђе затеку, нећете ниједан живе главе изнијети, па ми вас је жао да
Јеси ли разумио?... Али да се нијеси усудио, за живу главу, погледати шта се у њима вари, јер ћеш одма' умријети! — Немај бриге! — одговори војник.
Дршћући потписа ханџија писмо и предаде га хоџи, а хоџа слузи, који одма одлети. Замало ето слуге и предаде хоџи кесу са дукатима.
Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити. — Нико ласније, вјере ми, као ви мени. Ја вам не тражим паре одма, него кад би који могао, макар до кијамета, само да знате што је ваш ага.
Слакоми се јадна раја, те краву подијеле; али ага не шће ни Ђурђевдан чекати, акамоли кијамет, но одма кад почеше шарена јаја, те од чипчије до чипчије на конак, да краву наплаћује.
Жена скочи одма на ноге и пође за њим. Тако идући и тражећи прстен, човјек погледа на мјесец, па рече: — Хеј, мјесече, мој сапутниче,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
показује своју слабост, и он иде, да га већма гњечи; али како станеш куражно, и окренеш му бајонете, да видиш, како се одма у памет узме. Добијеш ли пак прву битку, онда остале лако иду. Дакле: непријатељ се приближује, аларм!
Ал Макса није љубитељ војске; како је види, одма бежи. ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши.
ЈЕВРЕМ: Тим боље. Но сад, к делу! Команду у кући примићеш ти; што рекнеш треба да се изврши. Ко се томе узпротиви, одма под војени суд; јер је стање опсадно. Јеси ли ме разумела? Одсад ћеш ти заповедати, а Макса ће слушати. СОФИЈА: Аа!
ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети.
СОФИЈА: Јошт прекјучер? Е, секо, па то се већ покварило. МАГА: Шта говориш! СОФИЈА: Оно треба одма кувати, како се сложи. А овако мора прокиснути. МАГА: О, тешко си га мени, шта ћу сад да радим? 8.
8. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, ајдете, заценило се дете од плача. МАГА: Ето ме одма. (Лепосава одлази.) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер!
МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате. Кад дођем кући, не смем искати да ручам, јер одма полете тањири као пљусак; него ћутим, па ако донесе што, добро; ако не донесе, опет добро. МАКСИМ: Бар се уштеди што.
МАКСИМ: Јеси ли то полудила, море? СОФИЈА: Зашто, што је добро, треба чинити. МАКСИМ: Јес чула, ако то учиниш, одма се сели из куће. СОФИЈА: Ја сам тврдо закључила, и то мора бити. МАКСИМ: Мора?
МАКСИМ: Да те је учио на што добро, не би примила, али зло одма. СОФИЈА: Ако мислиш, да сам те увредила, ја те молим за опроштење. МАКСИМ: То је бар лако.
у 9 числу исти новина, али не да призна, што је погрешно, и да брани учтиво и лепо, гди мисли да има право, него окупи одма лично вређати нарочито једно лице, с којим се он ни у каквом смотрењу успоредити не може, и назове списатеља они
ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан за друго изданије Земљеописанија. ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право.
сваки који се за увјенчану награду јави, не знајући за тајну коју сам вам саопштио, како га запитају колико је учио, одма почне описивати труд и муку која је с науком скопчана.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
литературом мало више познат, пашће може бити на памет да је оваково што и у књигама славног Вајсе читао, ал ће одма и то примјетити, да између мојег и Вајсиног дјела никакве друге слике нема, осим прве једнаке идеје, коју смо обојица
СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа... СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик! Кад ниси за служитеља, а ти к врагу, немој ми живот јести. Шта срљаш у собу као говече?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чим уфурају на неку журку, на пример, одма траже телефон, па те буде око поноћи и обрћу слушалицу према соби у којој се ђуска, да се увериш како им је максимално.
Напред, ма.а.а.а.а.а.а.рш! Тако је то с њима, генералима: када год их човек притера у теснац каквим питањем, одма вичу „Мирно!“ и „Не говори се из строја!“ Добро, кренем „напред, марш!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Само узмите на ум кад се која разговара, одма ћете приметити чита ли или не; јер она која чита говори хохтајч. МАРКО: Зато ти српски тако говориш.
ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид. Ту су вам моде, ту је манир, ту је воспитаније!
Е, то она неће; али кад јој пружим пуну кесу тантуза у залогу, баба се промени у лицу и одма ми да. Чисто би волила да га никада не вратим. МИТА: Пак сад шта мислиш?
МАРКО: Јес’ чуо, Батићу, ја теби лепо кажем да ми не дираш у зета, ил’ ћу ти одма показати врата. БАТИЋ (пусти га, зачуђено): Ваш зет?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. — Саг, саг! Одма’. Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одма запита човека, каква га је срећа ту донијела, да га избави; и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек каже, да му је
изићи, доклегођ ти не дођеш; а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одма изићи, по том ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.
“ Кад она и то од оца заиште, он одма изда заповест да сваки човек донесе по толико и толико кожа од мишева, и тако за неколика дана добије кћи царева
Путујући тако за дуго, дође под један град, у коме је био цар. Како он дође под град и галија стане у крај, одма цар пошаље људе, да му дозову господара од галије.
Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ подалеко од града, царица се пробуди, и осети одма, шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку, што град полева: „Тамо она оваквица и онаквица!
“ Девојка се стане одговарати: „Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одма ми уже даде.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто! Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут! И не мораш одма тап код првог, него мало обиђи, протегли ноге, маниши, кажи киси, кажи увело, буђаво, цењкај се, закерај,
Ако Бога знаш! ЦМИЉА: Ма ко је то? ЈАГОДА: Ја сам! Она! Од вечерас! Она што се удаје! За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива!
ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала! Откад сам Раденка саранила, нисам! АНЂЕЛКО: Како седну у воз, одма се изују, па печено пиле у крило! Истина, има и цица! Чарапе црне, препуне белих рупа!
ИКОНИЈА: Обио јесенас самопослугу „Сава”, на Вождовцу, одрапили му годину ипо! ЦМИЉА: А ја одма помислила убиство! ИКОНИЈА: Па си се разочарала што није?
АНЂЕЛКО: Ма је л ти зато замишљаш да ја зидам? ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију...
ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком! МИЛЕ: Кад кажем пиће, има да ми се донесе у моменту! ИКОНИЈА: Не мораш одма да лупаш по асталу! Чекајде доднесем овом зграновнику!
А што се тиче тог... Вилотијевића, како ли се зваше, ја сам се први изјаснио против! Први, одма после друга из комитета! СТАВРА: Ако учлањавају и такве вашке, ко што си ти, брзо ће да им прекапи славина!
МИЛЕ: Ко ти је онај тамо примитивац уштогљени? ИКОНИЈА: Шта ја знам, видим га први пут. И не знам зашто одма примитивац! Човек ми изгледа пристојно васпитан! МИЛЕ: Сигурно нека педерчина!
АНЂЕЛКО: Како и да има, кад нисам ишо на лекарско? ИСЛЕДНИК: Чудо да ниси, кад је толико озбиљно? АНЂЕЛКО: Одма ћу да ти објасним! ЈАГОДА: Чекајте, знам! Сетила сам се! А она чворуга? А маснице? А расцопано уво?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња.
онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.
Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.
Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај... Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.
— Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. — Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. — Штаа? Каако? — Ајде по Кењу, кад ти вељу.
Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења.
“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи. Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ — Зар још пет талира! — викну кнез. — О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни!
— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... — Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. — Какву књигу? — запита кнез.
— запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо!
“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити?
— Дај, дите! — викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. — О Исусе слатки!
— Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: — На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’... Еј, јадниче, како си се намучио! Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Други одма рече: — И мој ће одма. Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и
Други одма рече: — И мој ће одма. Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и нареди му, а ови одма
Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и нареди му, а ови одма ни пет ни шест но с оне литице стрмоглавице баци се и сав у комаде; па тако и други.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ш’а ’оћеш?... Душу? — Јок!... Ништа... ништа ти нећу, не-него да јашеш ово „коњче“. — И онда одма’ идете? — Макар ишли... Јаши ти, игумане, и путуј. Радослав опкорачи ногом и седе на леђа коњу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
опет колико толико утехе — ал је неизлечима рана кад млад народ младог генија изгуби, који тек што зраком на њега сине одма и премине, као што га је род српски и цео народ славјански изгубио у Павлу Поповићу Шапчанину.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јаблан диже главу. — Није, није, Јабо! Шалим се ја. Нијеси ти мене ударио... Е, немој се, оца му, одма' за свашта љутити! Де, да се појубимо! Пољубише се.
Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора!
Ја и Партенија узјасмо и пођосмо. Ти, Симеуне, вели Партенија с коња, мореш одма' двије-три пушке испалити, а послије... Знаш већ! — Знам! Доста! Буди мене миран!
Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити. Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.
„Шути, сунце те небеско спржило, кад ништа не знаш! Слушај: кад уђеш у округли суд, дубоко се поклони и одма', с врата, 'нако из дубљине подвикни: Добар дан, велевлажни господини!
Давид: 'Вала ти на таквој ријечи кô старијем и учевнијем! Судац: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма' на њиви убио? Давид: Како сам будаласт, море бити да би и то учинио да не знам данашњег реда и закона.
“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и'
Давид (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине, тако! Док јадни тежак свјешти ваш ред и за кон, а ви одма': ти си луд, ти си будала... Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!...
Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе, терезијанска што јој се вели.
Немој те ви мислити шта мислите! Ако не чујем оно: У Име Његово, одма' идем на Окружни Суд. Судац: Па ето, Давиде, у име његово закон осуђује Јолпаза Давидова на двадесет...
Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене добар. Е, 'вала ти за то! Де-де, господине, дале.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала... 'оћу сина као доктор Мирко...
И докле само то! — Па одједном плану с презиром и са срџбом. — Дакле и ти сад нож под грло: дај и одма'!... Она се удала за болницу и лудницу; онај ми је до пре годину дана слао свака два месеца срамну депешу; а ти,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Руке више главу фрљила, косу црну, филдиш, расипала око себе и — чека ме! Гледа у врата, гледа како би ме одма, још од праг, с’с своје пусте црне очи опила, изела...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
око Васкрсенија, те препишем неколике од они песама које ми је путем идући из Карловаца на колима казивао, па га одма по Васкрсенију узмем на кола и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Србију, да се наново бије с Турцима.