Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и бесловесно божје бравче без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа
сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља. — Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане. — Младо лудо, драги Едо.
Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије. Каже, поручник је.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тога јутра он је намјерно био поранио прије осталих и одмаглио од куће да га дјед Алекса не би повео у бербу дрењина, а кад се нашао пред Жујином тајном кућом, он сав претрну.
— А гдје ли је само онај мој хајдук? — зачуђено је питао његов отац. — Гдје је! Мене је ранио и одмаглио! — завреча пољар Лијан показујући пребијен штап. — Шта, зар у штап рањен? — почеше да се смију остали ратници.
Жандарми су стигли, строги и наоружани, али прекасно: Николетина је већ био одмаглио с неким ћумурџијама чак на други крај планине, да у некој шумској ували пали ћумур, дрвени угаљ.