Матавуљ, Симо - УСКОК
Најпослије изгуби сан и поче вехнути, а о своме тајном страдању не помену ни владици! Крцун га затече на одмарачи, сјетна, замишљена. — Јанко! Хајдемо сестри на свадбу.
— Гле! — викну Саво поисправив се малко на одмарачи, на којој лежаше одјевен и покривен и зачалмљене главе. — Откуд ви, господине Јанко! Срели сте се с попом, је ли.