Црњански, Милош - Сеобе 2
Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо
Кад краве цркавају, или кад се телад купују. Ђурђе би онда љутито одмахивао руком и викао, кад би они отишли: „Шта има да ми долазе? Нисам се ја отелио!
Ако је Трифун осрамотио њу, неће се она обазрети, ни на децу. Не ваља дражити жену. Ђурђе је одмахивао руком на то. Тртљају, вели, жене, о оном што не знају.
Било је и пуцњаве, при поласку, у Мохолу. Павле је то слушао, зачудо, као сањив, расејано. Ђурђе је, љутито, одмахивао руком, а сматрао да је несрећа и поћи и остати.
Има у Токају, о Трифуну, Павле, да чује још много. Павле га је узалуд питао, да каже шта је то. Ђурђе је мрмљао и одмахивао руком.
преклињала свога супруга да ту реч не изговара, пред њом, бар не пред светом, да је некако обиђе, изостави, Вуич је одмахивао.
Како су Исаковичи стигли, преко границе, тако брзо, није се објаснило. Ђурђе је, кад су га о том, доцније, питали, одмахивао руком. А додавао: мајку он свакоме, ко помисли да он доноси кугу!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик. — Баш ме брига и за мрежу и за светионик! — одмахивао је дечак руком, помишљајући: »Добро би било да се насуче неки брод! Могао бих, касније, с њим побећи!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”. Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.“ А ја сам одмахивао руком: „Остави то крају! Лаж је оно што малформира психу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.
Откуд смех? Поче мајка да испитује дечака, да тражи скривену тајну, али на сва њена питања Радан је само одмахивао главом: — Не питај ме ништа, мајко! Ништа ти не могу рећи!