Употреба речи одмахујући у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тај ти је доктор за сваку пјесму. — Дај га, кад већ не иде друкчије — предаје се командир одмахујући објема рукама. Ђуро Пајић, сеоско наклапало из Хашана, већ трећи дан лежи у подруму станице.

— Иди бестрага заједно с кавом! — промрси Џакан, одмахујући руком да нема, а онда се примаче команданту: — Ма каква је ово бабетина, гром је убио?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Што год си зажелео све је било твоје. Хазне, бисаге с парама... ЈОВЧА (с досадом, прекида је, одмахујући руком): Море, и сад то имам. НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну! Па одмахујући главом шапуће: — Не, то је само одбљесак сунца! А онда: — Сребрн је, људи! Па: — Ај, то је само Месец!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности