Ћипико, Иво - Приповетке
Неколико пута, у одмацима, страхиво покуца на ниска врата, загребе залеђеним ноктима, зове полако у стиду и страху, па кад не доби одговора,
Путем не сретају чељади, а и уоколо све је мирно, само што из даљине у одмацима, до њих допире звека мотика копача винограда кад о крш ударе, а доље код мора, неко камен креше.
усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе. Још тутњи издалека, а по увалицама, враћајући се, валови са жала, бучећи, котрљају пијесак.
преносе се приче о сломљеним бродовима о ове суре хриди: овдје море напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о хриди, и морска птица, из тмице што се по гудурама од сунца крије, у
Док су рибари посвршавали посао, ја сам се заклонио у хлад и подао се небризи. У одмацима, пиљећи испред себе у свјежу пучину, допираше до мене њихов разговор.
Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а други, по два—три, долазе у одмацима. Њих двоје, дремајући, међу собом изменише неколико речи.
— Пусти, мајко, нека се веселе! — рече Илија прегорно. Мајка Илијина куња на клупи до синовљева кревета, а када у одмацима чује поред куће нечији ход, прене се и меће сину хладне облоге на вруће, пространо чело.