Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Највећа тековина српскога романтизма била је на пољу лирске поезије. Али набрзо долази се до песничких злоупотреба. Одметнувши се сасвим од контроле разума, песници падају у оргије маште и речи, у болесна фантазирања или отужна сентименталисања,