Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Свеједно!... — Добро, иди сад! Она се окрете и оде најлак. Он погледа жалостиво за њом... И што је она више одмицала, њему све жалије... А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле. Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али Таја је једнако јео, а варошанка се још не одмицала од њега. Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома!
Црњански, Милош - Сеобе 2
иза форпоста, и видела су се, још неко време, путем, који се тек градио, а који је био још зарастао, у јарку, трскама. Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља.
Пропустио је кола, која кренуше из капије, а после је стајао, неко време и гледао за њима. Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта. Видела се само ситна игра коњских ногу.
Сва је та лађа била исфарбана сликама Осека. Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу
Црњански, Милош - Сеобе 1
опет падала и спуштала се у мокре травуљине, кола су брзо стигла три велика, црна чамца, што су доле, на реци, лагано одмицала. Загрљен топлим дечјим рукама, он је као настављао да спава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Жуљала ме постеља, окретао сам се, опет сам спавао, али чини ми се непрестано у неком полубуновном стању. А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало.
војске, ненавикнути на овакве призоре, начетили се поред пута и посматрају дугачку поворку чамаца, што је лагано одмицала. А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тек тамо где се ја зауставим, наћи ћеш Сребрну ружу! — Старица је све брже одмицала, али иза лубенице, у поваљаним травама, као златна зрнца остајао је траг.
Лепотица је све брже одмицала. Није имала времена да се осврће. Све јој је било ново, али ничему се није чудила. Много је стаза, много звезда, много
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе муља, рибе и измаглице што се одмицала пред сунцем и развлачила између барки и дубоких дрвених чамаца, чунова и једрењака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Увијек у сутону, између високих кућа гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји свјетлости и угледнијега свијета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Како се звала покојница? Људи слегоше раменима. Она два војника одмицала су журно носећи дете, које је кроз врисак дозивало: — Мамо... Мамо...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала. Коначно их сасвим нестаде. Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака.