Употреба речи одмицале у књижевним делима


Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Године су одмицале. Између помајке и поћерке долазило је до малих размимоилажења. Госпа Нола ради, а Јулици дуго време; Јулица тражи од

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Кренуо сам рано, док још комора није закрчила пут. Преварио сам се. Коморџије су већ одмицале. Тек после читавог часа марша престигосмо их.

Сјахао сам, завео коња украј пута и потрчао у правцу батерије. При свакој експлозији трзао сам се. Али ноге су одмицале напред, без моје воље, гоњене неким подсвесним осећањем дужности.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности