Употреба речи одмицати у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А пошто је већ био пред вратима свога раја, како му је било одмицати се. Тако му је било првијех дана, кад је у планину с њима кренуо.

Ћипико, Иво - Пауци

— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати. Зној га свега облио. Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. .

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Љутица Богдане на његовој танкој бедевији: да ми не би Шарца од мејдана, доиста ме уватити шћаше; већ ми Шарац стаде одмицати, а кобила поче остајати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности