Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства. Да прихватимо се њом врелине сунца, О ви плећа гола сад у одмицању бегунца Што кроз све постеље прониже своја курварства: Више го, но мржња нашег одсуства; Не веруј ни сумраку у млаз