Милићевић, Вук - Беспуће
Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутом оштрим и крупним камењем.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Поново се грле тако срдачно да све рампа шкрипи између њих, а онда се опет одмичу један од другога као да хватају залет за ново одушевљење. — Па гдје си ти мени, куме Петре, досад био?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу се. Ћуте обоје. А овамо гледају се кришом испод ока, а око уста им игра пркосан осмех.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А опет је са њима, с тим маторцима, лепо, на часну реч! Увек вам пале цигарету златним упаљачем, придржавају капуте, одмичу и примичу столице, а миришу на дуван за лулу и на нешто скупо.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта је иначе нужан толики напор мајушних веслача.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки заостају, сигурно су рањени, један паде... покушава да се дигне, опет паде на леђа и оста непомичан. Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Строј се изгуби...
чујемо жагор, као да им отуда нешто говоре, наређују... Неки се већ дижу и неодлучно прилазе топовима. Онда се одмичу, као да некога траже. Ево... једнога воде, нешто разговарају... Двојица дохватише лафет!... Окрећу топ!
Али овај се диже са седишта. Из рова позади пуче пушка и видесмо како се тело скљока на топовски точак... Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?... Напред река, позади бајонети.
Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно. Преморени су већ, па одмичу за оним челним као стадо, и њихове мисли не иду даље од скученог погледа у овој мрачној ноћи.
А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један, остали одмичу, и цео се строј сручи иза врзине на сто метара од наших ровова. Не могу даље... Они у кукурузу се колебају.
Али већ смо преморени... па шта буде. Кроз једну бочну сеоску улицу видимо како наши пешаци, погнути, у скоковима одмичу... Сами смо ишли друмом. Угледасмо и батерију. Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
сличну оној под цреповима, улази у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Изгледа као да је довољно да упутим њима свој дах па да им помогнем да одмичу по тој површини, за шта је иначе нужан толики напор мајушних веслача.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Колико ли крај тебе Усана целивало! И ја с’ надах срећи тој, Дуго овдје чезнећи; Ну сни моји љубави Већ с’ одмичу бл’једећи, Већ весела пјесма ми Зан’јеми у несрећи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је ли то рачун, је ли што друго, Бог ће знати... Ниједна ситуација се не држи. Одмичу године, одмиче све. Утврдите нешто материалним и моралним подупирачима, одмиче, и носи и подупираче.
да позна: гони енергичне и брзе таласе, и на изврнутој води показује све боје, од тамно блатаве до пенушаво беле. Одмичу таласи ипак некако у редовима, као да су по линијама притегнути.
Разиђоше се брзо. Младићи решише да оду до кафане. Професор Каленић стоји на ветру и гледа за њима. Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Котрљају се топови и људи гамижу за њима, или се држе за штитове топова и одмичу све даље. Негде у близини границе застадосмо.
Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.
Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима. Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу. Главно је, на преноћишту ће се наћи.
Оставили су га ту, на миру да умре... Мало даље лежао је изнемогао коњ... А живи једва одмичу. Отупели су, бескрајно равнодушни и свеједно им је да ли виде мртвог човека или животињу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Стазе празне. Само, прахом огрнути, Низ друм с кљусадима одмичу чергаши. — Уз чупаве мајке гола, црнпураста Прикаскују дјеца... Цврчак цврчи с храста, И караван миче.
* Тако се зове у околици Мостара једна врста дивље патке (прим. прев.). 54 Лагано моја кола Кроз шумске одмичу стране, Где у пролетњем сјају Чаробно цветају гране.