Ћипико, Иво - Приповетке
И би му чудно што не само жене, већ што и људи толико клече и моле се светоме Року. Он је часом своју молитву одмолио, уделио чудотворцу своју заветну плету прама обећању и — сада је слободан, испустан... И пође ка врелу.