Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И тако дођемо у давно пожелани град Москву. ВИ Дођемо у давно чувену и пожелану славну Москву, где се одморимо један дан и прођемо се да је бар колико-толико видимо, срца и очи насладимо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
После три сахата путовања, зауставише се кола пред једном нахереном и чупавом чардом. — ’Оћемо л’ мало да се одморимо? — запита Пера, који је нерадо пролазио поред чарде к’о поред турског гробља.
« — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње? — Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира, жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли. Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај! Изволите само сести.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет оспособимо а ми.... пуп вређај и после.... Па јел' то нека политика?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Како? — Е, па драга децо — рећи ће — јесте ли се лепо одморили? Од чега да се одморимо, ког ђавола, сем од ње? — Сада треба озбиљно запети!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.) ТАНАСИЈЕ: Па јест, да се одморимо. Збогом! (Оде за Видом.) ПОЈАВА XИ ПРОКА, ГИНА, ТРИФУН, МИЋА, САРКА САРКА: Ама, шта је ово, људи, све нека шапутања?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Застадосмо да се одморимо. Овако са висине, видимо доле село, мало равнице, разазнају се коморе и мунициона одељења. Мало даље, у оној
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А драмски писци се у гробовима преврћу! ВАСИЛИЈЕ: Биће најбоље да се одморимо, и опустимо! Нормална је нервоза уочи представе! ЈЕЛИСАВЕТА: И мом темпераменту уопште не одговара да играм мушкарца!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. И у кревету је још неко време премишљао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колике су му руке! Плећке су му као мотике. Стајала је поред пласта и пекла га очима. „Дођи да се одморимо!“ викнула је строго. „Нисам уморан!“ „Дођи, кад ти кажем!
Дуго је осматрала кукурузе, па се бацила на сено и промукло викнула: „Дођи да се одморимо.“ „Зар за толико да се одмарам? Још неколико навиљака, па идемо кући. Ухватиће нас мрак.“ „Нека нас ухвати, дођи...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно. Морамо да се одморимо у забрану. — Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне.
— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо. Ето видиш, ја тако... газдински. Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она
Ћипико, Иво - Приповетке
Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали? — јави се осорно. —Је ли ми? — успрене жена. — Тако !...Да се одморимо. —Па ту? —Да куда ћемо, кад никога не познајемо? —Богме сте погодили! —А што ћу?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На часовнику откуца поноћ. — Како смо се заговорили! — рече Комаров. Лаку ноћ Т.....; да се одморимо, а сутра ћете са мном преко Мораве у извиђање. — Ваља отерати Турке; то је за сада главно. За све ћемо остало лако.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наишли смо на неку папрат. Затим смо пошли благом узбрдицом и код једнога камена застали. — Овде можемо да се одморимо. Ово је место заклоњено. Сели смо на камен и запалили цигарете.
— Сасвим... И ми не идемо од добре воље, већ што морамо. Зауставили смо се иза једне стене да се одморимо. Са нашега лица киптао је зној, а блуза нам била влажна. Чујемо већ јасно и оштар пуцањ изнад наших глава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У полутами продужујемо нашу шетњу а ја Вас водим на лево у алеју засађену високим палмама. Одморимо се и прикримо се овде да нас нико не види.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо. Неки веле у Француску, други у Африку.
Али овде су кревети, топла ћебад, а и храну ће нам дати свакако. Разместисмо наше ствари и легосмо одмах, колико да одморимо тело. — Побратиме, шта мислиш кад би се овај кревет сручио на тебе — пита одозго Душан Луку, који је лежао под њиме.