Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад се састадоше, врло мало остадоше, па један од Цуца поче одмјерено корачати, бројећи кораке до двадесет шестога. То учини и Стијепо корачајући у поврат. Повукоше бакве.
Милићевић, Вук - Беспуће
једним нејаким очајањем, она се мољаше пред жртвеницима, и док су њезине другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерено дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника. .
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да је све тако, од ријечи до ријечи, као што си сад казивао?“ запита Владика, изговоривши сваку ријеч лагано и одмјерено. „Хоћу, Господару!“ одговори младић, прекрстивши руке на прсима. Владика погледну ђакона, а овај отрча у манастир.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хијератички одмјерено савијали су цигарете из тула табакера и пушили их на своје јако пожутјеле цигарлуке од слоноваче; а што су цигарлуци
Ћипико, Иво - Приповетке
Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне.
кршем; по пучини валови, стижући се, бијеле се, па кад ударе у хриди од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају се прама крају и, враћајући се, са собом у море носе жало.
Ћипико, Иво - Пауци
Празна је, врата расклимао вјетар, и над њима виси саломљена грана дрвета: вјетар њоме замахује одмјерено, уједначено тамо—амо... —Што ћу овдје? — помисли, и враћа се истим путем.
Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу. Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу. Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.
Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.
У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи. Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне ...
— Свиће! — помисли Иво. И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. А на мосту, усред мора мирно је!
А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их.
И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. —Окиснићемо! — сјети се она. Разапни лумбрелу!