Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
царе поочиме, б'јели су ми двори похарани, вјерна ми је љуба заробљена, стара мајка с коњма прегажена, из ризнице однешено благо, однио га Мина од Костура“. Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко!
Ако су ти двори изгорели, љепше ћу ти дворе начинити — поред мојих, кô и моји што су; ако ти је благо однешено, да т' учиним агом харачлинским, пак ћеш више блага сакупити; ако ти је љуба одведена, бољом ћу те љубом оженити“.
Оно му је благо однешено, а ово му остануло пусто!“ А што ђеш ме женит другом љубом кад је моја љуба у животу? Већ дај мене триста