Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тек ти само чујем свог чича-Тришу: — Овамо, разбојниче бркати, камо сланина?! — Однио је миш — кажем ја. — А зашто је ниси отео? — пита чича. — Отео сам је, ево је у трбуху!
— Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк. — Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере кукурузе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
горштачка сиротиња без хлеба би можда и могла, али без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед ме је, кажу, на рукама однио у кревет (каква брука за великог путника!). Тамо сам сву ноћ булазнио, вршо се и будио брата, свога суложника.
Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разбољено прољеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено
— Украо неко. Ево, пришуљао се кроз кукурузе, провукао руку кроз пенџерак и однио. Дуго је Лазо гледао кроз отворен прозорчић и ћутао ничем се не досјећајући, а онда се повуче у собу и диже очи на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо а то под њим она иста ђевојка што је била у
Они чобанин што је онуда са стоком наишô и ћемер ископô, то је син онога сељака што га је отац јунаков покрô. Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао.
ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи.
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ, да се испече. А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Подмладак пионира! Најзад, за једним трагом, просута пера свијетла; прошао мудријаш лисац, однио — бабина пијетла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
човек пак, који је однекуд гледао шта је он са својим магарцем урадио, одговори му: да је мало прије онуд прошао и однио кући товар дрва; онда Насрадин рече: „Да бог да! — али како ја знам, не носи он више дрва“.
— Приповиједа се да је рекла некаква Циганка. — Онда једно Циганче рекне: „Ја бих је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том пијевац скочи на корито пак запјева: „Кукуријеку, ево је под коритом.” Маћеха повиче: „Иш, орао те однио!” Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер и по мом схваћању такозвана поезија престаје ондје гдје је уистину, „враг однио шалу”. А моме филозофирању јасно увиђам читав низ запрека. Запрека које га чисто искључују и онемогућују.
чије способности његова околина није вјеровала сам је и без ичије помоћи основао фарму, и на њој одгајио грах који је однио награду на обласној изложби. Е па добро, нек му је са срећом! Али што се то, на концу, мене тиче?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
у том пијевац скочи на корито пак запјева: — Кукуријеку, ево је под коритом! Маћеха повиче: — Иш, орао те однио! Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у
ЂАВОЛАК Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научио књизи.
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ да се испече. А друго, мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста: — А ја бих је овако јео.
Ћипико, Иво - Приповетке
Студен и глад облада њеном вољом. Од синоћ ништа није окусила, завежљај с крухом однио јој поочим, па инстинктивно упути се према његову стану.
Павле пожури и стиже их у путу. — 'Ајмо, брате Илија, ђаво однио и варош и вино! Вино пије вино, па никад краја!... 'Ајмо, Илија!.. — Иди, вели му Цвета накресана, широка је цеста!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Нећеш погријешити. По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име. Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана.
Срамотно је то 'вође и помислити, а камо ли изрећи. Ожењен је, ожењен! Судац: Има ли дјеце, враг га однио, кад је ожењен? Давид: Има. О, да му видиш дјеце и вамилије!
Ћипико, Иво - Пауци
вели: — Чисто да сам знао што сад знам, бива што свијет говори, — али свијету није сваку ни вјеровати, — не бих био однио им поруку Радивојеву.. . не бих, па ето... —А што то свијет вели?
Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену. — Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету!
— мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док нијесу голе к мени дошле .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су ми двори похарани, вјерна ми је љуба заробљена, стара мајка с коњма прегажена, из ризнице однешено благо, однио га Мина од Костура“. Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав! Казао сам да се Дунав улива у Јадранско море, а кад учитељ скочи: „Ево ти, вели, Јадранског мора, испружи
Само је мало потегнем за језик, а она се растороче. — Је л' таква и твоја Луња? — Их, ђаво је однио, дабогда цркла! — поцрвење Стриц и још јаче натуче шешир. Не могу очима да је видим.
— Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине. Луња се појављивала отуд одакле јој се најмање надаш: из високе травуљине поред
Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха. — Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха!
— Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи.
Због тога је с великим трудом написао ону цедуљу и брзо је однио до ђачког логора који је тога дана открио. У цедуљи је, као што смо видјели, било и љутње због пољарева страдања код
— Кад ли сте само ископали ту рупу, ђаво вас однио? Мачак упали фењер и додаде га Јованчету. — Ето, па ти иди напријед, а ја ћу остати посљедњи да поново намјестим трн
— Гле, ђаво је однио, како је умиљата! — прогунђа у себи дјечак топећи се од миља. — И како само има меку косицу, као свила.