Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
до Ваљева, скупљена у гомили; и писао сам Кедићу и Грбовићу да и они чете купе да бијемо у Ваљеву Пореч-Алију; и ја одо̓ да тражим џебане у Немачкој!” — Онда сви они ђипе и весело повичу: „Еј јуначе, зашто одавно не кажеш него нас плашиш?
” — „Нема ту више много разговора, но ти, кнеже: или идите у Ваљево Пореч-Алији и с њиме се затворите, а ја одо̓ у Посавину пак ето ме на вас, или и ви хајдете са миом”. Тако се они склоне и сви одоше у Љубинић у војску.
” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?” — упита ме даље. — „Дадоше колико и ти” — одговорим ја.
дошао Стева Живковић; даде нам једнога жива шарана: „Најте ту рибу и што пре можете уготовите и понесите — рече; — ја одо̓ полако, а ви кад ме стигнете, питајте се са мном као са непознатим човеком, да моји возари не познаду да смо се
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!” Узјаше на коње, и оду по снегу.
и саме сузе залише — не мога̓ се ракије напити. Спусти̓ чутурицу покрај његова колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на главу, и ту не знам колико сам плакао и суза излио; у том и заспим.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нег’ ил, њу, ил’ никоју! И кажем им: ако ми Јулу не дате, ја одо’ у солдате од своје воље... а и оч’о би’, сунца ми! — А шта они онда? — Е, п’онда су морали да малко попусте.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!
Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама преда мноме, Ал' највећа у срдашцу моме. Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се
Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река,
Вијар вије, а празнина режи — О страото, срца ми не стежи, Боже — небо — тамо — страшна чуда! Одо доле, доле — али куда? Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди.
Али веће учестали петли, Ето веће де се зора светли, Дан се бели на истоку спрема, Мене станка више овде нема. Одо, браћо, збогом мени сада, Збогом, браћо, можда за свакада!
диже, Па довати с главе шушљајицу, Па је лупи доле о земљицу, Узјâ Пегу, а он макну крили, Па под облак за час одо тили. Небо — земљо — чуда големога!
Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо. Па кроз облак, сад мањи, сад већи, Прођо један, прођо други, трећи, Па ударим тад на један таван, Таван облак,
Насмеја се ја овоме здраво, Па му одо говорити право: Ој соколе над свим соколовим', Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују,
Ти ноћи блиске сјајана тавнино, На земљу краснос(т) твоја доћи ка(д) ће? Тавнина дође, одо драге кући, И моје срце тело ми је пући. 44.
' 56. „И још даље ја покуша, Одо зборит, одо молит, Ал' он не кте ни да слуша, Не даде се ни осолит. Четир дана стаде тако, А он при свом све
' 56. „И још даље ја покуша, Одо зборит, одо молит, Ал' он не кте ни да слуша, Не даде се ни осолит. Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57.
Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда. 9. Ох, красно ли оно беше, Кад заори: „Устај, роде!“ Кад се срца поотеше...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Чујете ли, госпе и велможе, наш Ахмед би хтео, ал не може! „Одо ја кући!” — пљуну Шемса стручно — „а ти, јадо, ради својеручно!” АХМЕД: Немој да ја теби покажем својеручно!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кад се умориш — каже ти прилегни на задњи сиц, па књавај, ја одо само нешто да купим! И Дрнда стварно оде да купује џиџе за „фићу“, а бакута крене да разгледа Трђу и да се крсти.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на крушчицу, А рогљицу под главицу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам већ дугим опипам познао да ваља да се добро чувам да не наумим куд поћи; јер ако науми[х], одо[х], сâм не знам како. Пређем у Тресте.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију. Више се, вели, овај зулум не мере трпљети.
Она сва поблиједи, руке јој обамријеше, и ја се спасо'. А да не би свјета, одо' ти ја под црну земљу. Јутрос ми је запријетила!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— грмну Лука. — Питао сам стражњицу да ли може да издржи двајест пет батина. Она ми казала да може. И ја одо... Шамар пуче преко његовог лица, да се Исајло занесе. — А сад марш тамо, па ми скувај каву.