Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети.
ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи? А и шта ће друго него снег, ја одавно не чекам да одозго крило зашушти, да ме голуб обасја и обрадује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но од све муке и невоље ми смо се сви договорили: када Видинлије одозго пођу, да ти ми кнезови доведемо наше војске, те разби Видинлије, а ми ћемо после сваки својој кући без ајлука и без
казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије.
Затим предам мога побратима Дел-Амета поп-Леонтију, Исаилу Лазићу и Јерићу на аманет, док се ја одозго не врамим. Пак онда узјашем на коња и осванем у Бранковини. Нађем мога стрица само са 10—15 момака, а више нема.
из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.
глава одсечена, и ја је носим у рукама, па се сети̓ да је метем на врат не би ли прирасла, и мету̓ је, притискујем одозго, не боле ме, али неће да прирасте, скинем опет и држим у обема рукама, а идем; опет лепо је управим да не би брада
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он баци преда се капу са поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека одговора. — Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми...
Африка
У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А војвода са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О,
и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом, облиставани светло њеном светлошћу, и гледате од ње на нас одозго, не заборавите добро се бринући за нас, народ свој.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде!
Да је неки честит мачак, хајде де, али онај твој објешењак Тошо, који се пење на врбе и одозго буљи у рибе и облизује се! — Нема га, значи, у води, јадан ја и кукаван!
Мачак Тошо и Миш пророк стругнуше уз крушку и одозго повикаше везаном шарову: — Тако, дакле, као што смо рекли! Само се храбро држи!
Попели су се до пола млинског крова и одозго се отиснули у ријеку, добро се окупали и опет наставили да пију. Ујутру, видећи своје капуте потпуно мокре, стали су
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
рата, заиграли свој први аргентински танго »Љубомору«, још су се могли видети гипсани анђели на таваницама како одозго, изнад наших глава, буље у неко, само њима познато време.
станари, из отпадака излећу преплашене мачке, кћери ноћних пролаза, нека будала увек је палила светло или псовала одозго са степеништа у тами. Сећате ли се те трулежи и расутих утроба које је исповраћала ноћ?
А онда се однекуд одозго из таме појавише две голе мушке руке и Андреа, уздахнувши, потону у траву. Да ли је то био Синан?
Гадиш ми се, да знаш! Ма, одакле ти само право да се постављаш тако високо и да ме гледаш одозго, кад сам целог живота била у свему боља од тебе? – У чему то, молим те? У хеклању?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
има добрих намера, моралне одговорности и племенитог надахнућа, али, исто толико, лицемерја, произвољности, наметања одозго и самозаваравања.
Милићевић, Вук - Беспуће
Она је бацила свој шешир на хрпу сувог лишћа, и они сједоше, погледавши се у исти мах, и бацише поглед на више. Одозго се чуо озбиљан, пола љутит и одсјечан инжињеров глас који је давао раду једну оштру и заповједничку ноту: јаче и брже
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже, Боже, страшна чуда!
Страшни вијар одозго ме трже, Па ме доле у тавнину врже, Сама тмина, сама тмина густа И празнина око мене пуста, Путе пусти, путе
“ Ово рече, лати ћерку јадну, — — — — — — — — — — — — — — — — — Па се онда секире осетим, И одозго доле у двор слетим, Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А
књигу отвара; Још пером оштрим у срце се боде, Па крвцом својом вако писат оде: — Смеје се небо, а сунашце гледа Одозго доле на земаљска чеда; Но један доле по земљи се шеће, Рекâ би нема кâ остали среће.
Ал' не даде мома лака, Ступи назад три корака. 29. Јер одозго од фењера Право на њи пала зрака, И девојку то натера Да потражи мало мрака, Јер и могу видет људи, А људи су
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Аха-ха-ха, баш је Велики Јово, живила му кубура! Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по њему.
Сви се изненађено тргоше: шта је сад ово? Паде светац међу њих однекле одозго, из раскошне орахове крошње! Како, због чега — питај бога!
Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата. Одозго се отварао поглед на тијесну долину рјечице поред које се провлачио друм.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено.
како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода са овлажених каменова, а одозго из циганске махале једва допире зурла, која танко пишти и чује се далеко, далеко...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају. Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која могла узети, а
ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако преметао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало вуне понесе на вашар да прода све место вуне с врећом заједно.
на вашар састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.
она тако поред пута, а не гледајући преда се, него чоеку у очи и у своје стрицкање, нагази на некакву јаму, која је одозго била покривена откосима, и у њу упадне. Кад види чоек ђе се она стровали и замакне у јаму, а он рече: — А!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) ЉУБА: Ту се спава. СТАНИЈА: Не можеш да спаваш на земљи? ЉУБА: Да ме једу буве. СТАНИЈА: А кад тамо одозго паднеш? ЉУБА: А, то не може. СТАНИЈА: Кјерко, ја видим, да не могу овде дуго.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на шта Италијанчићи одговарају одушевљено одозго са шанка: „Цисто сумлам, цисто сумлам!“ Научио их човек! После је било све тамније и све нежније у тој соби у
Лукава ствар! Да сте само видели све оне уважене тинтаре како вас обасјавају одозго из огледала, крепали бисте од смеха, богами! А тек вратар!
мислим, онако без везе, осећајући некако да и сам стари Маркс, а с њим и веома озбиљни Енгелс, навијају однекуд одозго за мене и, као, смијуље ми се иза оних својих дугих, седих брада.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву. Вири одозго и злобно рече: „Попни се, Жућо, риба се пече.“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм.
сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец одозго гледа, окружен пољем прозирна леда. Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!
То ти је, бато, оклопник велик, одозго дрво, одоздо челик.“ „Дрво и челик!“ — медо се трже, хвата га пуста страва.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Коледари само певају за срећу новог сиромаштва. НОЋ Ноћу кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи
И тешким речима ружи своје анђеле онај што громом збори. Одозго до доле прекори се котрљају као љути водопади. На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи
СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће
Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле. И једна птица, тиха, свесна да је неко посматра одозго, изнад нас, са гране. Мислио сам да сам залутао, но за пут сам знао.
5 Молим помози онима што себе ниште одани гласу који једном чуше одозго а сад га више не разумеју али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не зна да га
с човеком и сложили се на подземном збору да укину лек поступног исцељења и дугог чекања да неко пружи руку одозго где су просте линије и мали збир нема шта да се чува дуже од века.
сребрног рама репови у припрати се мрзну тамо се пуши косовска рана и ту смо зачели ново племе које рече ономе одозго доста тих идеала који ван овога света воде дај нам земаљске хране путовања Ренесансу ех да ме није прозро!
и људску љутину вршак плођења и његов бес човек се множи таква је година загледан у реку види шта рибе раде и одозго птице у њиви бацају исту мрест као човек што сеје кроз класје порука у вис веје у зеленом струку људско се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сав је у напону пажње, те ме и не примети. Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега. — Шта радиш то? — О, здраво, тобџија!... Ето, занимам се.
Испод дасака и старих ћилимова пронађох прилично буре, да га једва извукох и докотрљах до отвора. Питам је одозго: има ли још кога да помогне, јер ћу га тешко сам спустити.
— Уосталом, можете, али као случајно... Ишли сте, рецимо, да радите задатак на терену. Али наиђите одозго, да се пешаци не би сетили. Настало је на брзу руку бријање, мењање блуза, чишћење чизама...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Реко си двије! БЛАГОЈЕ: Је ли? Понеси две! МИЛУН: Мисли ли тај силазити одозго? СИМКА: Реко је сад ће... Господине Василије! ВАСИЛИЈЕ (с веранде): Долазим, долазим!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.
варош се напунила сељанима, трговци се узмували са муштеријама, све се то нашло у послу, мало ко да примети како се одозго са брешчића од цркве спушта једна гомилица људи и жена. То беше свадба Кајина.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Фуруница отхукну из свег гласа, И заћута. Дубоко. Мукло. Сложих потпалу, дрвце по дрвце. Одозго — цепанице мало веће Клекох, укресах палидрвце. Чух је: шапуће. Да плане, неће. У коси ми се нахватало иње.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
мора, ако падне на једну или другу од бочних страна, сам исправио тако да му гвоздене мреже буду једна одоздо, друга одозго.
И онда је сасвим свеједно која ће од тих двеју страна бити одоздо, а која одозго, јер су оне потпуно једнаке и имају исте положаје према кеси од мреже.
»Ево нам јављају се они одозго са брода; јављају да се горе приближује бура. Али немојте се за то узрујавати. Доста пута сам посматрао буру на
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са осталом децом, која, навикнута, одавно би заспала, не би никако могла да заспи, јер би једнако допирало до ње одозго, кроз таваницу, његово поцупкивање. Па тек, када би тетка отишла, да га лечи!
Она га узе за руку, али не као свакада, за прсте, већ одозго и више руке за длан, за ону четвртасту и широку кост. Затим она виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем
хладно, била се огрнула по леђима кратком колијом, шкортељком, а у ствари највише се била огрнула да јој не би прашина одозго, где је Софка чистила, падала и прљала јој чисту белу кошуљу око врата и на прсима.
| И заиста, Софка после неког времена кроз прозоре одозго угледа Магду. Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови.
Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни,
Једино, одозго са горњег спрата, кроз напукле таванице, што долази сувота од старих дасака, шиндра и украса дрвених по рафовима,
пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити: — Хајде, Софке!
и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити: — Хајде, Софке! Време је, Софке! Тек што ко није дошао. Софка се тек онда поче облачити.
Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо. И када Софка тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастук
ВИИИ Баш на други дан Духова, у вече одозго са „баждарнице“ зачу се свирка грнете, која поче да се извија и округлином и чудноватошћу и непознатошћу арија.
И сам да је дошао, па би овако био дочекан, а камо ли још са њеним домаћином; стога само одозго виче: — Магдо, доносите!
Поче обигравајући да га, и то одозго, са рамена, свлачи. Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Насрадин хоџа у некаквој врлети сјекао велику букву за дрва, па кад види да ће буква да му падне низ брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али буква паднувши низ брдо однесе и магарца за собом и свега га разбије
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и с друге стране, и види испод ње где у једноме великом казану кључа вода, и у њој се кувају људске главе, а орлови их одозго чупају.
” Шура одговори: „На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке а одозго их орлови чупају.” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?
47. ДВА НОВЦА. Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало вуне понесе на вашар да прода све место вуне с врећом заједно.
на вашар састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
слугама, да газдује, живи као кнегиња, јер је и она ради дуката пошла за њега: кад су се први пут срели, гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели гуштери, а шума је кркљала од вике и свирке...
„Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.
„Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.
— Изброј! — Верујем ти. — Паре су за бројање. Вукашин, много виши од брата, гледа га одозго, у теме: мањи му је но икада. Свиснуће. Види како Ђорђева испружена рука дрхти. Клати се. — Узми. Број!
По снажним рукама и даху осети да је она, он се наслони на греде, суљну леђима и седе. одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих храстових брвана.
Никад пре није видео Аћима да грли његовог сина. Морам идуће ноћи да прегазим Мораву, јер одозго ништа ни да шушне. Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Испод далеко избаченог венца, који је служио за подножје горње групе и ограничавао је одозго, опази он, између метопа, вајарски разрађене триглифе са високим релијефима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
заглавио, запетљао и замрсио усред неких скела, каиша, конопаца, чекрка, житког малтера и дасака, првога спрата одозго, од крова. Тада се он узаман и без успеха стао копрцати.
Зар пристати да то слабо створење тријумфује над нама, да оно нама стане ногама одозго уместо ми њему, као што је природно и као што је увек било, зар бегати испред њега уместо га принудити да на коленима
шаке, упирући своје соколске очи поглавито на даме, што су их белим и малим шачицама својих до рамена голих руку одозго живо поздрављале.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По хоризонту тетурали су тешки, пијани облаци, оморени и отешчали од оргијања, одозго тамни и вунасти, а одоздо јарко забљеснути сноповима сунчевих зрака.
човјеку не чини без разлога што авионске бомбе, у своме ликвидирању датих склопова живота, начињу људске кошнице баш одозго, од поткровља. Луњао сам по тавану и откривао у њему разне запасаје смрти.
застајао је, премишљао се, колебао се дуго и дуго, надносио се преко ограде балкона на разним катовима и гледао одозго тјемена пролазника.
и плава, мушка и женска и дјетиња тјемена, под разним шеширима, под кишобранима, ужурбана и неслутна да их неко одозго проматра. И можда га је од скока уздржавала помисао да би некоме од њих могао пасти на главу.
На ободу пладња била је мала ручна пумпа којом се вода, једанпут саливена одозго, дала опет потјерати горе у посуду кроз танку цијев причвршћену уз једну од оних трију мотака.
отјечу у нека подземна сабиралишта, ту се на брзу руку филтрирају и регенерирају, пумпама поново тјерају горе, па одозго опет точе, циједе, цуре... А ако је тако, тад збиља, ван неког непредвидивог квара на стројевима, нема спасења!...
Смијали смо се до суза. — О добра стара либералска времена!... Петролејка је сипала одозго на нас свој жути жмиркави благослов. Дријемао је шипак на креденцу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ови се тако исто јаве опет одозго да још чекају. Он је сад привезивао једну по једну дјевојку за уже, и дао свакој блага колико је која могла узети, а
она тако поред пута, а не гледајући преда се него чоеку у очи и у своје стрицкање, нагази на некакву јаму, која је одозго била покривена откосима, и у њу упадне.
и с друге стране, и види испод ње где у једном великом казану кључа вода, и у њој се кувају људске главе, а орлови их одозго чупају.
Шура одговори: — На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке, а одозго их орлови чупају. На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету. Шта си још видео?
ДВА НОВЦА Био некакав сиромах човек, који се свакојако прометао, па најпосле набере врећу маховине и метнувши одозго мало вуне понесе на вашар да прода све место вуне с врећом заједно.
на вашар, састане се с једним човеком, који је исто тако понео на вашар врећу шешарица да прода место ораха, којима је одозго с врха шешарице био мало покрио.
где се отворило небо, па тамо седи бог на престолу своме; то је тако лепо да се не може казати; па онда бог спусти одозго велике мердевине, па зовне и мене да идем горе к њему. А ја онда уз мердивене ајде горе.
Ћипико, Иво - Приповетке
И Божић се примиче, хвала богу! Сви замукоше. Пламен је издисао; часом би само оживио кад би ветар одозго ду'нуо и успирио га. Дим се проредио и приземље се чистило. Уљене светиљке јасније горе, мање диме и заударају.
Слушали су с улице корачаје чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад обијељена зида.
И тада им усне дрхте и оба, као по договору, отворено гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази. Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена.
Осјећају промјене времена. Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.
Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.
Браћа још неколико дана обгрљени ишчекују зору и, тек што се пробуде, гледају у зраку свјетлости што одозго с прозора долази и дан им навијешта.
Па тако стоје неко вријеме. Дјевојка гледа доље на град, што се као убог скупио уз голу крш. Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења.
оловастом бојом, разгаљује се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета.
— Видиш, брате, ја замишљах, кад онога јутра одозго угледах овај град, да су у њем виле одњихане, а оно, брате, пакао је ово! — говори Лазо, лежећи наузначице.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Празан простор у коме се песник обрео насељавају даљина и бескрај, разливене боје и, одозго, плава небеска линија, удвојена у сопственој сенци одоздо. Обе су оне „заносне“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
испуњен већим бројем догађаја, а од раног преподнева па до мрака Софка се час пење уза степенице час спушта, час гледа одозго на мајку и Магду час силази међ њих.
Али тако мора изгледати Софки зато што гледа одозго, са прозора горњег спрата: од корпе и пешкира који су на глави, сама се глава уопште не види.
исту баџу и са истим утиском разграђености јутарња светлост слива са светлошћу огњишта: „Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџу, и ломити се са светлошћу огња”. 137 Свекрова кућа за Софку је у оба случаја без правог крова.
„Као да под ногама“, каже аутор, „не осећа земљу, одозго није заклопљена кућним кровом, димњаком,138 већ као да се све то око ње, заједно с њом, креће, иде, и све веће бива“.
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му
А потребна је, разуме се, и зато што се директно довикивање одозго мора избећи као увредљиво; мада би, с друге стране, баба Стана могла и да сиђе, али већ тиме што не силази сигнализује
управо у тренутку кад се он, стојећи иза Дафининог ковчега, сећа њеног погледа који - већ преточен у небеску модрину - одозго сија: „Њене очи биле су му још у памети.
Довођење у везу кружење кобаца са подножјем брда усмерава, прво, кретање нашег ока одозго наниже и, друго, подстиче нас да у уобразиљи представимо голем висински распон.
положене линије и човеков поглед практично клизи по тлу, ликове сада нарочито поражава могућност да на тло гледају одозго и одоздо.
Будући да у пределу претежу стрме линије, а Исакович је смештен тако да му поглед одозго пада, у наредном опису сав пејзаж - у динамизованој перцепцији - као жив креће надоле, према селу у долини: „Село [. .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно на њу, да је ухвати зубима и да је тако не испушта док не дође она... одозго... Дерман искам, синови моји!... Чича Мојсил и „дерман“ бејаше нашао. Обнова суђења његовом сину најпре.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност је животињска лењост прождирања За време љубави један лудак ждере дугу И
Краков, Станислав - КРИЛА
— Шта је? Шта је? Низ село су бежали војници без ранаца и шлемова. — Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави.
Појури назад у трку и суседни вод митраљеза. Одмах за седлом затрешташе убрзано бомбе. Прилике које беже одозго су све чешће. Узнемиреност овде је све већа.
Слух се напреже и чека фијук. Дах застаје у замореним грудима, које болно стежу. Ипак се бежи. Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези. Шиба челик стоструко стостручном камџијом. Посрће се. Пада. Неко се диже.
Кувари су лупали мањеркама, и казанима. Дим се лагано дизао са огњишта. Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу.
Петровић, Растко - АФРИКА
У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела. Не вичу, не плачу никад, не дирају ништа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја сам јутрос појео две рибице (харинге) и мало ајвара с лукцом и зејтином, одозго сам спустио две чашице добре шљивовице, па онда попио шољу црне јаке кафе — ја, знате, увек носим са собом добре кафе;
Команданту тих батаљона Комаров рече тако јасно, да смо сви чули: — Оне колоне, што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет, отворите на њих ватру из топова.
авг. у суботу вече, 1876 г. — Распири ватру, Иване, па онда укрсти наше пушке и набаци одозго овај шињел, те начини мало заветрине, а после ћеш ми упалити ову свећу. — А што ће ти свећа? — Хоћу нешто да пишем.
српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...
да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато. Он скочи са мокром и каљавом главом. Хтеде да налети на мене, али као да се трже.
Посматрао сам са задовољством како се тешка бомба извије у висину, па одозго суне наниже. И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас.
Стотинама је лежало на свима странама. И овде су ровови били плитки, јер је испод танког слоја земље камен. Одозго нас притискује влажна магла, испод нас хладна стена, и наше тело јежи се од студени.
Наш командант одреда опирао се и доказивао да се не врши напад без артиљеријске припреме. Али под притиском оних одозго морао је да попусти. Изгледа ми да се том приликом некима и замерио. Но сад свеједно.
Као гладне звери, кидисали су четници на бодљикаве жице маказама, секирама, ашовима. Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах... Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело.
Цела ми је нога одузета. Хоћу да се окренем на леђа, али болови су неиздржљиви. Одозго падају бомбе, које експлодирају баш уз овај трошни бедем који ме је заклањао.
Затекао сам потпоручника Бојовића где се наслонио на једну стену и спава, а одозго капље вода на њега. Пробудио сам га. Он се наљути: — Баш ме брига што си дошао!... Зашто ме због тога будиш!
Осматрачница је била као мала тврђава. Кров је од дебелог, изолученог лима. Одозго су набацани џакови испуњени земљом, затим камење, онда опет џакови, а поврх свега шибље, да бисмо се заклонили од
— То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре. Сетио сам се те и њима двојици дадох да поделе. Опростио сам се срдачно од Грује.
— Ево, то је тај мерзер — командир изиђе до врата. — Где удари? — Позади другога вода — зачу се глас одозго. — Дојади нам. Али, пресешће им. Говорио је прибрано као да су тамо немирна деца коју ће он штапићем умирити.
Ако стражари примете неки покрет код непријатеља, они одозго зазвоне за узбуну и ови одавде истрчавају у ров. На улазу се појави један војник са џаком. — А, је ли хлеб?
Изнад њих, постављене су друге, али само попречно. А одозго је земља... И кроз тај моћан заклон као да видим онај леш на пољани. Целе ноћи је грувало и земља ми падала на лице...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи. ІX Нежном љубављу волећу те, Боже.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Иза баждарнице могла су да се назру Два Брата, Чуке, Чуково са својим по падинама раштрканим и ишараним селима. Одозго, са стране, видела се цела горња варош.
Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан. Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина.
Почињу да вечерају. На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.
Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров.
Рамена и врат јој видело се како се тресу. И са стране, испод пазуха, видело се како јој се прса тресу и одозго са лица иду, лете низ прса сузе јој.
Ништа од тога. Младен као и пре... Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи
Чу се одозго како, идући чаршијом из њихове, циганске, маале, уз пратњу гунгуле деце, мангупа, свирачи свирајући замакоше у њихну
сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме
После би одговарао: — Добро, нека дође у дућан, тад и тад. Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: — Васке, кажи Стаменку да му је
На ручак идући кући, Младен одозго примети свекра јој. По ходу му и по честом, дубоком, чак до прстију убрзаном испијању цигаре, видео је да за све зна.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према с., таква капа и зове се смиљевац. Таква капа по свој прилици је апотропајон (»заштита одозго«, ТРЂ, ННЖ, 3, 54). С. је вилинско цвеће.
Карл Хелм, Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, 1, 132 идд; 147 идд, и Таціт. Герм., 12: »ініецта інѕупер црате« ‹= одозго притисну лесом›). Код Немаца постоји — или је доскора постојао — обичај (упор. О. Группе, Гріецхіѕцхе Мyтхол. у.
р. »у страним атарима«: тамо болесника рано доведу, и провуку га кроз шип расечен одозго до корена, »па затим саставе шип и увежу га алевим вуненим концем« (СЕЗ, 70, 1958, 569). Дрен.
: »Ако у јесен на тополама остане само зелена крошња, ,вршина̓, зима ће бити блага. Ако лишће с топола опада одозго наниже, зима ће бити у почетку јака и око Младенаца« (СЕЗ, 70, 1958, 553, Лесковачка Морава; упор.
Ћипико, Иво - Пауци
— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. Уто неко одозго долажаше. Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.
— Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај. Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи. Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.
Каже ми Ћирјак, да га и ја тако зовем, загрми одозго са скеле својом дубоком гласином: „Хајде, Матеј, жену једну овде насликај“.
удови су му пуни снаге, и чини се како би могао, кад год зажели, ишчупати клинце из својих дланова и табана, сићи одозго и протегнути се као да је устао из кревета након проспаване ноћи.
Дадара би га онда стварно самлео, било би му довољно да на разбојнике што се веру уз стрму стену изручи одозго канате са облуцима и да их као метлом обрише.
Прибрано и хладно он је чекао да се лестве напуне разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао знак помоћу прстију кад ће који момак да гурне. Ниједног човека није изложио.
војничина (боже, како мрзим тог клипана) намерава да ме насади на врх Куле као квочку на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим. Дошло је последње време.
Не верујем да су разбојници много хајали што их одозго мотри моје избечено око и што их старим хараксалом уписујем у парче избељене зечије коже.
Поново се указао. Ишао је од једног до другог рањеника, то се јасно видело одозго из моје осматрачнице, и стављао им мелеме на ране.
у Митровачку пећину сам одлазио неколико пута из пуке радозналости. Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где да се седи или лежи,
Димитрије Али дан промиче, благи септембарски дан са питомим сунцем одозго и топлом земљом одоздо и ми постајемо најзад уморни и поспани.
пробуђене том буком, у полусну жмиркајући црвеним окицама ненавикнутим на јаку дневну светлост, осматрајући зачуђено одозго из својих дупља тога махнитог гороломца, запитале није ли можда дошао смак света кад се неки надобудни клипан са
Најпре сам добро размислио шта да радим. Припремио сам јако бјелово коље, зашиљио га и одоздо и одозго, згулио му кору и пренео га код згодног усека између две стене куда је пролазила стазица утабана свињским папцима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Трза се, понизно, предано, тихо продужава посао, јер одозго, на степеницама, појављује се Ташана с послужавником јела и пића, спремљених за Парапуту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Један полете са сандуком који га повуче наниже. Вичу му они одозго да пусти сандук. Али он или не чује, или збуњен мисли да ће га баш сандук задржати. Сручише се у јаругу...
Идемо преко неких стаза. А аероплани нас у стопу прате и гађају полумртве војнике из митраљеза, или бацају одозго бомбе, како им се кад свиди. — То је мародерство! — вели огорчено потпу ковник Петар. — Ама то је благо речено...
— Побратиме, шта мислиш кад би се овај кревет сручио на тебе — пита одозго Душан Луку, који је лежао под њиме. — А побратиме, шта мислиш, када бих ја овако дигао ноге, па те избацио из твог
— Море немој они нас да угледају одозго! — заврте главом капетан Веља. ОСВЕТА У први сумрак почели су војници да се припремају.
Недалеко војник застаде. — Морате сјахати. Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане
— Њихове батерије тешко је уопште пронаћи, јер су повучене позади планине, док они нас гледају одозго као на длану. — За нама иде батаљон пешадије. Сигурно су их опазили и сада њих гађају — објашњава Лука.
Батерија је за собом остављала облак прашине. Бугари нас сигурно виде одозго, али смо несумњиво ван домета њихових топова.
Телеса људи и коња као нека лавина стропоштавала се одозго, ваљајући се једни преко других. Заборавио сам тренутно на своје стање, али ме ужас обузима да ме они одозго не
Заборавио сам тренутно на своје стање, али ме ужас обузима да ме они одозго не придаве. Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у усправан положај.
— Хајд сад! Напред! Напред! Ношен на рукама, први топ био је извучен на бедем. Вратили смо се. Али одозго одступају пешаци. Куршуми звижде. Сви наваљујемо на конопце, други гурају. Борићемо се до последњег часа.
Борићемо се до последњег часа. Међу нас упаде један пешадијски поднаредник, сав задихан. — Ено их Бугари! Одозго запрашташе пушке. Рањени коњи се пропињу, други падају. — Вади затвараче! Маса нагрну ка гребену.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ку-ку! — опет се тихо огласи дјечак. — Ку-ку! — зачу се одговор, али однекле одозго, као с неба, и истог тренутка низ глатко стабло витке букве на ивици заравањка спузну исти један такав дјечак.
— Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска! — повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша.
и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми још одозго додадосте Херцег-Босну!
Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша. Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа добро увезаше врежама дивље лозе којих је по љескарима, ивицом Гаја,
— Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију. — Хајде, бојс (момче) силази одозго, нећемо се више ругати — зовну Ник Ћулибрк. Луњу некако вратише натраг.
— Идемо мало даље од логора, па на букву. Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму.
Треба ископати бар још једно пола метра у дубину, зидове мало набити да се земља не руши, доље простријети папрати, а одозго.. . — А одозго покрити сувим гранама и шушњем (опалим лишћем) да се не примијети — додаде Јованче.
— А одозго покрити сувим гранама и шушњем (опалим лишћем) да се не примијети — додаде Јованче. — Ту би сваке ноћи могли сакрити
до самог излаза из гаја, Николица се одједном нешто досјети: — А шта ће бити, ако се неко омакне у јаму па бубне одозго на Жују? — Не бој се ништа — утјеши га Јованче. — Жуја ће одскочити у страну прије него тај падне на њу.
понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави!
— Ја их само одозго избројим и дојурим: „Ево их четворица!“ — А кад пола сата иза оне четворице наиђе још десет, шта ћемо онда?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави, а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави. А он се дере: „Уа, уа!“ А Мана облио мртвачки зној.