Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!
Ускочише Турци већ у тора — Помоз' Србу, Боже, одозгора! Јуриш чини Усеин Стојану, Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара,
У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су момчад прегорела, Ал' одела и сарука бела, Страшна ока, страовита лика.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У сваштари, у мојој шаренки, од првога реда одозгора, сједила је, као на пријестољу, моја красна, јединствена Зора. Она, она . . .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Је ли... или није... То ја ваљда снивам. Наједаред гласну Одозгора тамо: „Видите ли, бедни, Ви немате ништа До пепела само!