Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Запеле му лијепе диње и карпузе за очи, па не могô срцу одолити, прескочи плот па их стане у торбетину трпати. Ал̓ ето ти бостанџије: — Море, хоџо, што радиш у мом бостану?
Која ти грдна рана? А он јецајућ: — Изружила ме жена, па ми не може јуначко срце одолити. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА Запанула бијаху два брата накрај пута да чекају крвника који им је понедавно оца убио, и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени.