Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна,
А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо... Али све беше бадава! „Рањен сам, траг ми је ухваћен, Грлице... Ја одох; ено где свиће!... Збогом! Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...
Ја никога познавала нисам, а мене нико ни погледао није. Решила сам се да идем служити. Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља.
Хеј, Палчика, терај ову просјакињу одавде!“ Ја одох кући... Хтела сам плакати, али већ не беше суза... А шта би помогле сузе, баш да сам их и потоком лила?
„И теби сам досадио“, рече потмуло. „Е па збогом, побратиме, ја одох!“ Од то доба ретко да је одлазио кући, по вас дан лута по планинама или се шуња око манастира, некада, опет, по три
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— протуњка Вуја пруживши попу требник и петрахиљ. — Понеси ти! — рече му поп. — Заједно ћемо... Хајдемо! Пошо, одох ја. И поп Мића оде с Вујом у село да чита некакој баби молитву.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Јова. Марица слеже раменима. — Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. — Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити. Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше.
Ни мрднула није... Крунија трже руку, па, ван себе, рече: — Одох да ти кажем оцу. И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично. Замало врата се отворише.
Па, опет, моје би злато било ђубре!...” — Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... И оде. Станко и Зека осташе сами. — Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? — Тамо!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен. Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи!
Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу. Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.
— Не плачи, сешо, — рекох јој. Узех слику и одох напоље...” (1879) РЕЧНИК страних и мање познатих речи абонос — дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох у прву класу гимназије, али се пометох и одох у практиканте.“ И трећа плаката стоји њенога сина што је умро у брзо иза оца, од прекомернога рада.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ довикивао је слугама. Павле се онда поче праштати и рече, брзо, Петру и Петровој жени: „Не бојте се! Ја одох! Немојте да ме оплакујете, као да ми дебели Ђурђе спрема гробницу у Хртковцима. Далеко је до Осека.
„Ма шта чули, не сумњајте да ја одох чак до Беча. Одох ја већ код прве скеле. Неће више Гарсули добити ме жива. Видиш ли, Шокице, ову моју раван?
„Ма шта чули, не сумњајте да ја одох чак до Беча. Одох ја већ код прве скеле. Неће више Гарсули добити ме жива. Видиш ли, Шокице, ову моју раван?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих!
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ни ви мени не замјерите, и ја одох крај огњишта, е ми је тамо позгодније! Пошто кнез отиде, Саво ће: — Читате ли ви српски?
Мурат му рече: — Ево мали Милун налаже, а ако ти што устреба, он ће те послужити. Ја одох! Покућанство бјеше покривено дебелијем слојем прашине. Јанко се највише зачуди облику дрвена кревета.
То сам још као дијете слушао! Мој стриц ишао је једном онамо да суди. Причаше: „Одох онамо да кметујем. И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу?
“ Јанко устане и запита: — А кад наилази Бајица? — Ако већ није. — Е, опростите, одох! Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку.
— Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко... — Јако ме боли, но, опростите, одох да легнем. Лака вам ноћ!
Кад узјаха, рече приставу: — Реци нашима да одох да обиђем грађевину! Могуће је и да ћу ноћити у селу, дакле нека се ништа не брину!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ето ти га нà, што ти је невјерно мушко срце: звао је, до малоприје, незнанку да заједно бјеже, а сад — одох ја и сам, остављам те. Сад се моја стрина још више расплаче.
Саво, вечерај па лијежи, а ја одох! Куда? Куда ли то тежи срце узнемиреног пјевача? Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то
— Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем. Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .
Џакан диже руке као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку варицу или ја одох, џиле, доље на цесту, да сарађујем с окупатором. Мени нема друге.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
одем на гробље, скупим у торбицу прах стринин, који ће се после опет препојати и метнути с материним сандуком у гроб. Одох тамо.
Затим одох ка трешњама које су биле у средини винограда и око којих је била мала ледина. По гранама и око стабла било је обешених
Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто. Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке.
с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе. Одох до вишње, наслоних се на њено стабло са испуцаном и савијеном кором.
А кад убрише чело, он и косу понесе у прстима. Поче да савија цигару. Папир му се лепи, цепа, а дуван се просипа. Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама. Тамо, у кујни, из велике собе, песма, топлота, вино.
Хоћемо! Сад ћемо!! — Затим уплашену, силну свирку. Одох у спаваћу собу, у којој беху читави редови поспале деце, разбацаних ствари по сандуцима, тепсије пуне парчади хлеба
Ја никако не спавам. У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да останем да ручам. Нисам могао. Одох. Али ме на капији сустиже мајка му.
ИИИ Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох. Нисам могао. Не због њега, колико због њих, куће му: оца, матере му.
Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост.
— Ништа, ништа. — Опет заћута Мита. Убрзо устадох и ја. Опростих се и одох, оставивши их саме, да би се њих двојица до миле воље наразговарали и преседели ноћ.
Жене још јаче заплакаше. Не могах ни ја више да издржим. Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.
Жене још јаче заплакаше. Не могах ни ја више да издржим. Изиђох и, готово бежећи, одох, али не кући... већ одох лутајући по махалама, по ноћи, која беше исто онако мрачна, топла, мирна, непокретљива.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ово би жао једноме од ова два брата и рече: — Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка. И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља, и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А ово је Анчи, на пример, једно право правцато место! То сам схватила тек касније. Дакле, на свој рођендан, одох, наравски, тамо. Брод је у очајном стању. Ни ја се не осећам много боље, ако већ оћете да знате како се осећам.
И, шта — сутрадан је оцинкарили! Казали да је она све закувала! А ви сад видите шта ћете? — Ја одох! Према изјавама очевидаца, Суле је пришао прозору, отворио га и изговорио своју опроштајну поруку: У срцу сам те
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сањао сам о њеноме лику, покрај Уне, скривен у врбику. Одох кроз ноћ, пуну крекетања, (жабе су ме пратиле у хору!) и на зиду, близу куће њене, запис'о сам „Бранко воли Зору . .
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сину остављам и битке и круну и очи двоструке нек жезлом боље по иноплеменицима размахне, ја одох полако да вид свој пронађем.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Познајем ја њега добро. ПРОКА: Право каже човек. ТРИФУН: И неће ме претећи, вала! Уселићу се ја пре њега! Одох ја! (Оде.) ПОЈАВА XИИ ПРЕЂАШЊИ, без ТРИФУНА ГИНА: Па то ће цео свет да се усели?
МИЋА: Уосталом, признајте, прија-Сарка, лепушкаста је. САРКА: Признајем, де! МИЋА: Одох ја по мој куферчић. Бићу ја овде пре свих осталих. (Оде.
Нећу ваљда седети овде да гледам у покојникову слику. АГАТОН: Право кажеш, Сарка, треба да се растуримо сви. САРКА: Одох ја да покупим свој прњице. (Оде у собу.) АГАТОН: А шта ти, младићу, то рачунаш?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Испричај му све, али разумеш — све... Само гледај да те онај зликовац не опази. И ја одох до куће; ко зна шта може бити!... А немој тамо да се збуниш. Капетан је добричина; не бој се 1Љ!
Како је лепо овде, гледај !... Овај намештај, па разне ситнице, звонце... Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
200. Дјевојка је драгом поручила: “Чуј, драгане, одох за другога, За другога, за јарана твога! Однесох ти грло негрљено И бијело лице нељубљено.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да се види како подноси лешину. Зар да живот проведем у том смраду? – помислих. Па одох тамо где сам учио француску револуцију, Русију, и чисту философију. Учио сам.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Министар финансија, кад одох да га посетим, примио ме је одмах, иако је, како он каже, био у великом послу. — Баш добро што сте дошли, господине,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па... није ни чудо, што ми у почетку није срце много пријањало за рад... Истина — присети се он — ја одох на друго, али, знаш, и ово ми је требало ради мога оправдања.
Је ли могуће! ?... Живота, живота хоћу!... Скочих с постеље, обукох се и одох лекару... И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако весео враћати од Преосвећенога!..
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Тако се чује! ЈЕВРЕМ: Може! Може! ИВКОВИЋ: Дозволите, одох ја да закуцам ову таблу. ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази).
Нека баци акта у фиоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку. 'Ајд', одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај, нека се чује...
ЈЕВРЕМ: Ама, ко се не радује, радујем се, него... чу ли, Павка, шта ти ја рекох: ја, у име божје, одох у посланике. ПАВКА: Боже, па две радости одједанпут!
МАРИНА (пакосно): Нека трговина ваљда? ЈЕВРЕМ: А, Није... онако посао! СРЕТА: 'Ајд' ја одох! ЈЕВРЕМ: Па дођи сутра. Закон о непосредној порези, рече? СРЕТА: Јес'! Збогом! ЈЕВРЕМ: Збогом! СРЕТА (одлази).
МЛАДЕН: Свашта! Једни вичу: доле!... Други: горе! Једни: уа! Други: живео! СРЕТА: Одох ја да видим шта је то. ЈЕВРЕМ: 'Ајде, бога ти! СРЕТА (одлази).
ПАВКА: Па јес', то ће најбоље бити. Реци јој ти, ја боме не смем. Иди, ено је она у спаваћој соби, а ја одох у кујну. (Одлази.) Х СПИРА И СПИРИНИЦА СПИРА: И сад да ми је да знам како ћеш да јој кажеш?
ЈЕВРЕМ: Ко пије? ГРАЂАНИН: Грађанство. ЈЕВРЕМ: Ау! Ама, зар цело грађанство? ГРАЂАНИН: Е, одох ја! Па ако што поузданије сазнам, ево ме опет! ЈЕВРЕМ: Е, 'ајде, 'ајде! ГРАЂАНИН (оде).
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. Удаљио сам се од започетог предмета.
! Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити. Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови. Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.
— Е, дакле, стоји? — Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! — Е, онда збогом, ја одох. Одох да се мало измотавам пред децом. Збогом! — вели Срета и одлази.
— Е, дакле, стоји? — Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! — Е, онда збогом, ја одох. Одох да се мало измотавам пред децом. Збогом! — вели Срета и одлази.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нема ни она да једе, а камо ли другоме... — Па нисам могла, снашке — поче да се брани | Магда. Када одох код ње, она ме једва дочека: „Седи, Магдо! Од кад се нисмо виделе!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Даруј ми попа!“ Јока предаде већ приручени дар, назунке једне. „А сад збогом!“ рече поп. „Причајте се ви, а ја одох да прокадим још ђе-ђе!“ „Да ти је срети пут!“ рекоше му. „Е, похитајте, живните, Јоке!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
7. Врабац пипац Ја посијах боб. Навади се врабац Пипац у бобац. Ја одох старцу, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Мени старац рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио млека. Ја одох крави, Да ми храна млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац штап да, Да истерам врапца Пипца из бобца.
Крава мени рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сена. Ја одох пласту, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека да, Да ја млека старцу дам, Да ми старац
Мени пласт рече: — Ево има три године дана Како мене подгризају миши. Ја одох мачки, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да, Да ја сена крави дам, Да ми крава млека
Мени мачка рече: — Ево има три године дана Како нисам окусила сала. Ја одох браву, Да ми брав сала дâ, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да, Да ја маче пласту дам, Да ми пласт сена да,
Мени брав рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио жира. Ја одох ’расту, Да ми ’раст жира да, Да ја жира браву дам, Да ми брав сала да, Да ја сала мачки дам, Да ми мачка маче да,
Мени ’раст рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио кише. Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса и једну сабљу па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава ту ми храна.
“ Ово би жао једноме од ова два брата и рече: „Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка.“ И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Алал ти вера, војничино, тако и треба: кашику на готовс! Ви се договорите шта ћете за пиће, а ја одох да наручим шкембиће! (Иконији) Молим вас, наспите двапут шкембиће! Дупле порције, за ону двојцу војника!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Док чекамо ко ће низ видик што се мрачи Отићи први од нас, нем, са душом кипа — Ја одох у бол, у себе. Нек лишће ме засипа. НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
-------------------- Не као други, да забаве тражим Рад једног дана заборава само, Да успомену страдања ублажим Одох на неку светковину тамо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са тим знањем одох на славну медицинску школу у Салерну“. „Та је варош од вајкада стајала у живој размени материјалних и духовних добара
После две године, весело протраћене у Единбургу, одох у Кембриџ да студирам теологију, научих из ње нешто мало, а остадох веран својим старим наклоностима и, благодарећи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ме Марија и пружи ми кутију са жутим ималином коју је опет била заборавила и коју ја оставих у џеп горњег капута, па одох да узмем карту. Разуме се да путујем брзим возом. Јер кад човек путује, треба да путује господски.
— Ама где ћеш, несрећниче? — Где? То не знам. Али одох, знај од-ох... Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао.
— Чкоњо! Он се непријатно трже и облачећи на наго тело свој изгорели шињел, промрмља: — Одох ја да убијем оно псето. Па његова огромна леђа замакоше иза зида.
Али бескрајна је та гњаважа кад бих се ја на свему што је било задржавао. Него после дворског бала ја одох својој вереници.
— Ти остани — виче однекуд референт артиљерије референту инжењерије; — ја одох. Нас смо двојица, господине потпуковниче, одређени за овај посао, и обојица ћемо и остати! — Добро, добро, дее!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ти мислиш ја се шалим, кад што радим. Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. В Свиће зора. По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела
— Куд ћемо сутра? — Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати. Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. — Зар опет сам? Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе.
— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. — Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде.
Иди ти нашем попу, па се разговори са њим. Видећеш, он ће пристати. А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш.
Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то. Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом. Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.
— Ја мишљах ти ћеш чак у зору. — Море махни ме. Беше тамо један... ђаво га знао... Некако ми се чини сумњив... па одох раније.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у одаји.
видим да си ти чоек сиромах и да нас не можеш хранити, него ја ћу узети једнога коња, једнога пса, и једну сабљу, па одох по свијету: млад сам, зелен сам, па ђе ми глава, ту ми храна.
накупују ствари у вароши, па пођу да распродају, а најмлађи ће рећи: — Вала, ја нећу овдје ништа куповати, него одох да по селима штогод накупујем а овдје продам. Што смисли то и учини, па се крену од куће.
Пошто му краљ виђе прст, рече жени: — Жено, ево ја одох по мога пријатеља и доћи ћемо сјутра раније, а ти рано устани па закољи Грбу и испеци га.
Од ових пара одвоји половину те даде дружини и рече им: — Ето, па се с тијем превладите, а ја са овијем осталијем одох управо у Стамбол да видим што ли се је то на нас честити падишах насрдио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да
Брзо, нагло одох из свог празног стана, Угодно ми беше кретати се, ићи Развалином овом живота и дана, Коју сунце сутра поново ће дићи.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Знаш ли, Живка, седимо тако у кафани, па ја устанем па кажем: „Одох ја мало до моје сестричине, министарке, на једну кафу!” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!
Окупили ме као да сам ја министарка. Одох, ево из ових стопа, да их обиђем и да им уречем састанак. Дакле, тако нека буде, за сутра? ЖИВКА: Јесте!...
АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- рече он клонуло и тужно. - Па ето! Од те наше љубави није било ништа. Док сам био тамо, волели смо се; кад одох, она се удаде за неког Тому, мога комшију и сина богатих родитеља”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Било срце лепоте девојке, — Одох к њојзи молит’ да ме прими, Слушкиња се за час тили врати, Поклони се и одговори ми: „Молим лепо, срце ћемо данас
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Кад не мож’ целу војску цареву, Оно бар једну главу за длаку!... А сада збогом!... Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад сиђох у варош, видех дуге редове рањеника где пешке, на колима и на носилима пролазе за болницу. Одох у штаб. И ту нађох метеж и узрујаност. Беше пуно виших официра. Ваљало се саветовати шта да се сутра предузме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Разболео сам се. Упутили су ме овде и противу моје воље. Ако вам се не свиђам, ја одох и без дозволе на фронт. Мени је и тамо добро.
Нас двојица ћемо овде — и Драган показа на даске — посилни ће доле. — Е, тако. Хајд, сместите се, а ја одох да наручим каве, па дођите код мене. Овакав срдачан пријем, ови дубоки заклони, све ме је то мало ослободило.
—... Ако да благи Бог да овај рат потраје још оволико, ја одох у моју Потркању као господин наредник. — Бре, бре — смеје се командир — ала су ти скромне жеље.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости! Ја одох с твојим поздравом Охрабрит срца жена млетачких... (Леонардо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: (гледајући за њим): Жене сте сви!
А сада збогом, ђецо... ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!... Е, чусте ли га сад? БОШКО: Ми чусмо јад! БОГДАН: Чусмо погрду...
БОШКО: Па ни за штампару. БОГДАН: Ни за лепоту Те набељене Светлости! БОШКО: Хајд’мо, Богдане! Ја право одох нашем Станиши. БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио...
(Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!... Ја мучитељци одох најлепшој Да од ње чујем своју судбину, Да јој се продам — да издам све.
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох...
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости!
Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!
(Пушке пуцају, а бојна се вика и српска и турска све ближе чује.) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви.
) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Овде се неће читати. Читаћемо га после ја и ти, кад останемо сами. ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) КАПЕТАН: Куда, море?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј! Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... — Не, чедо!... — поче она пренеражена. Он оде. И никад више она не [заплака].
Ћипико, Иво - Пауци
Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра. — Немој писати, — опази баба, — док не чујемо што даје. — Ја одох! Нема овдје мога човјека, — сјети се изнебуха сестра Петрова угледавши перо у писаревој руци.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Било нас је доста - душа ми се тресе! Те чиновник тако побрка адресе. И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад испратих мог последњег госта на железничку станицу, ја одох у своју кафану, затражих онде адресар бечких радњи и предузећа и исписах из њега тачне адресе оних пет бетонских
Био сам залутао и умало не одох у неповрат. Пре три недеље, спопаде ме неодољива жеља да вирнем мало у будућност. Као оно Фауст књигу Нострадамусову,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти. КАТА Па добро, чедо, онда ето ти деда па му кажи. Ја одох да скувам кафу, а ти све деди кажи. (Одлази.) МИРОН (Ташани): Да ниси болесна? ТАШАНА Не, дедо.
САРОШ (горко али са надом, чак већ и уверен у успех): Идем. И ако ми по Стани не поручиш, не јавиш штогод, ја сутра одох за навек одавде. Боље ми је у туђини да умрем, него овде да умирем поред тебе и жељан тебе. (Одлази.
Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље. Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек. Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем. Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти.
Али ме не прекидај. Морам да се журим да стигнем дружину. Дакле, када поче зора, као што знаш, ја се изгубих. Одох право тамо. Код Стане. Знам да рано устаје. САРОШ Код ње. Сад и она зна. Сад ме сасвим...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нико не зна какав је мој живот, али пакост тера своје... Што не одох некуда у бели свет, па да слугујем до гроба, али да не гледам очима шор и комшилук.
— Па добро, госпођо, ваљда није све баш заувек и последњи пут. — Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни живи ни мртви...
— Не знам је ли заувек, али одох ја за неколико година, одох, и ништа ме више не може задржати, ни живи ни мртви... Не могу више, не могу, што рекао онај мој учени посинак, „да
Не могу више, не могу, што рекао онај мој учени посинак, „да стварам људе”. Нисам Бог. Преморила сам се, и одох на урлауб и ја.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Најзад, опет као пре, узех акт, одох у дотичну јединицу, магацин бр. 3, али не затекох више тамо оног расходованог, већ једног прекобројног капетана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох... — Пре свега, пита ли вас ко, те сада вадите очи... А ако желите да чујете моје мишљење...
те пријатељски обзири, те дисциплинована војска, ми ћемо заједно са овом стоком полипсати од глади. Ја одох по храну. Повео је собом десет војника са пушкама. Увече се вратио са два џака купуса.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Имађах шеснаест година, плаках у постељи; Тад први пут одох и убих је. Њене очи, њене очи Сунце, зар их се не сећаш. Умрећеш такође, распашћеш се.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се просу испод јоргована...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
блага, неста пријатеља; нешто мислих, па на једно смислих: мезилских се ја дофатих коња, те отидох граду Једренету, одох к цару и одох к везиру.
пријатеља; нешто мислих, па на једно смислих: мезилских се ја дофатих коња, те отидох граду Једренету, одох к цару и одох к везиру.
Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да је бог убије!
дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и ја одох уз поље Косово. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, мајке не желио!
се коњу фати на рамена, халали се и опрости јунак, каже роду, каже браћи својој: „Хоћу браћо, и ја у Стамбола, одох, браћо, браћу да сачувам ко дорасте у тој земљи нашој: тамо оде крвничко кољено, он ће дворит цара у
онај и остаде; ја сам био човек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатовô, па с будаком одох у хајдуке.
отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци; па посједох његова дората, одох право гори Романији. То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, јали не смједоше.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
намртво везала Па се нога изнапрезала Чак се и рука трсила Да би пертлу размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
уплашише се: море виде, те побеже; положи на море своју руку, на то тешко би мору, те рече: Од снажне твоје руке одох ја и неста ме! Он море пресушује, а преко река чини брод за преход пешачки.
Узех о својој ми вољи ходити и боравити. Одох у Александрију и онде се прокурвах. Како се исто први пут с мушком фелом опоганих, после тога већ никако нисам се
Већ више не имадох с кима се састати да бих опет кушала могу ли, не могу ли ући. Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад
беден градски горе да излезем, надање где се види, добро изгледати кога из далека видео бих јер иде до града, куда ли! Одох ја и стадох на високом брду, свуд ми по заказу на пусулу гладећи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’ — вели Милисав — ни погледао