Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Речју, оно не познаје културну традицију и не учествује ни у породичном ни у друштвеном животу. Током времена, дете одраста и угледањем на родитеље оно се постепено социјализује.
У једноставним, хомогеним друштвима где се готово сви значајни догађаји збивају пред очима радозналог детета које одраста, пример старијих је незамењиво и моћно средство социјализације.
Како дете одраста, оно се поступно, лаганим темпом обучава све сложенијим пословима. Из многих етнографских извештаја може се закључити
Дечје народне игре имају несумњиво огроман социјализацијски значај за дете које одраста и постепено улази у свет одраслх.
Бајка пружа уверење малом, немоћном детету које одраста и у том одрастању се сукобљава са на изглед нерешивим задацима, да и оно може од Биберчета постати царевић.
) заправо симболички представља унутрашње, психолошке сукобе детета које одраста и настоји да досегне зрелост. Бајка је „чаробно огледало које одражава неке аспекте унутарњег света и кораке нужне за
Према народном, митском схватању, животни циклус појединца издељен је на извесне периоде у којима особа која одраста прелази из једног нижег ступња у други виши, зрелији ступањ.
За развој детета, сматра се у народу, веома је значајна и друштвена средина у којој оно одраста. Под „средином“ овде се, пре свега, мисли на породицу као на основну социјалну јединицу чији конкретни и врло