Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ну молим те, поточе, — Так’ ти било водице, И расле ти вјечито Наколо ружице, И у теби љубавно Одс’јевале зв’јездице!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас. — Дакле, историјска одлука је донесена... Наш правац даљег одс... — брзо се поправи — кретања је ка мору... Али пред нама су, као што видите, непроходне планине... Господо...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе стотину дуката, те се рани
Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци.
је поле пресјекао, и Алилу руку обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури
“ Сустиже га накрај поља равна, удари га мачем на довату, до рамена одс’јече му главу, па он виче слугу Шабан-агу: „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага, те ти скидај Његошевић-Мата, тврда
то зачу сужањ Милутине, он ми пише једну ситну књигу своме брату Анђелићу Вуку: „А мој брате, Анђелићу Вуче, мени бане одс’јече откупе: три стотине сријемских волова, пет стотина бачкијех овнова, дв’је хиљаде жутијех дуката и четири гроша
“ Још Алекса говорити шћаше, али џелат говорит не даде, трже сабљу, одс’јече му главу. Када до два кнеза погибоше на ћуприји насред Колубаре: кнез Алекса, Бирчанин Илија, Аџи-Рувим насред