Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Доста, ви угнетачи људи и народа! Доста је суза и крви пало да ваше богате гозбе зачини!... Доста! Одсад су сви људи и народи слободни!...“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога.
помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели... Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „Хее! дакле мени муштулука!” — одговори лисица. „Мир, всеопшти мир међу свом животињом закључио се и утврдио. Одсад ћеду вуци пасти са јагањцима, јастреби с голубови, и лисице са кокошима, нит се има ко шта бојати ни плашити.
” Оде дете, каже оцу шта је чуло, шитајући га је ли то тако. „То може ласно бити, сине мој” — отвешта отац — „зато одсад немој никада веровати једну вешт коју наполак чујеш, него чекај док је сву и са свим | њејзиним опстојателствам не
Ја то чиним како ћу лакше кога зеца, корњачу или јежа на земљи упазити.” Умукне славујак и помисли у себи: Нек те одсад хвали ко хоће, ја баш нећу, кад ти и на такој висини ни о чем другом не мислиш него о трбуху!
Такове сохрани боже опорочавати или осуждавати. Собољезновати, то је све. Ово се дакле говори за одсад, а ово о д с а д не ваља одлагати.
„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом, пак ћете ме топрв познати. Господине мили боже, да зле женице!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с њиме и село Рабас од моје кнежине, а и тако је на међи; то село нека буде одсад под вашом кнежином”. — И тако Подгорци буду задовољни. Док 1792.
тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.
— Рекоше од турске стране два му̓асила (то су од царства и финансије): „Шта је било, било; неће аге одсад онако чинити, и они се кају”. — На то Катић турски рекне: „Баш и неће!
” Уста и Црни Ђорђе и рече командиру Ћенеју: „Господине, опростите на вашем труду и доласку, ал̓ од мира ништа нема, и одсад ћете чути и видити бојева, и збогом!
— А Карађорђе, кад све саслуша, рече: „Ене-де сад! Зар ви мислите тако да се умирите, па кућама. Нема ту мира, одсад ће да буду бојеви велики. Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију).
да наш вожд сам без момака буде, и ви сте не само њему но свима нама и народу као неки неверлук учинили, и ко се у вас одсад поуздати може!” итд.
служба целога народа нашега, „јербо је Ђорђе свију нас врховни вожд, а ви њега чувате као један аманет народни; и који одсад не буде у највећој опасности са њим, веће од њега одустане, тај ће се звати издајица народни, и ми ћемо онога, који би
А одсад који жели од мене да изађе, нека ми напред јави” итд. — С отим посао свршимо. Он мене и Катића добро угости. Сутрадан у
А сад су мене код вас опали, да сам од Турака новце узео, и да ми одсад ни ти ни други као невери веровати као досад нећете.
видите како ова тројица платише својим главама, који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога мога и вашега војводу Милоша.
ону тројицу без глава, док један рече: „Господару, нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”.
Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. — „Ето, којекуда, да је просто, а одсад да вас видим! Чувајте се да вам у таке гости не долазим”. Сви му се, и ми и Поцерци, поклонисмо и благодарисмо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије... Ти ћеш се, Илија, увратити код бирова, па му реци нека закаже по селу да људи ударе роге на стоку..
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак.
Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.
— Ја не смем ништа учинити против ваших наредаба, а ви не дате себи ништа приметити. Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. — Ви? Не, ви сте увек били добро дете.
— Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене. Баба међутим донесе меда и ораха, па опет изиђе.
Прогутај га, дакле. Уосталом, да бих те успокојио, дајем ти реч да ћу одсад спавати као топ и да нећу ништа сањати. Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање.
Писао кући, извињавао се којечим што сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме кад треба начинити каку потежу
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па чак и »маринерски« официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу, чије се четири фотографије одсад налазе у албуму према њој.
« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.« А Шаца као опет наставља: »Јуло!
Ето, то сам желио да вам кажем. ’Оћу — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори — ’оћу да сам одсад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.
« И право је и казао. Засад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о да одсад у миру и лепом согласију живимо. А њему прашта покушану превару. — А зар га је хтео преварити?
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА (подскакује): Благо мени, сад сам и ја воспитана! Одсад се нећу устручавати, ма какво друштво било. (Улагује се.) Молим вас, слатка мамице, научите ме јошт штогод!
Црњански, Милош - Сеобе 2
преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као војници, одсад, просто укидају и да има да раде земљу.
Таман се била понадала да ће, одсад, и она моћи да се појави на баловима у Варадину и Темишвару, као и њене јетрве, па и у театру – куда су морали, према
А знао је да је све то, што је, дотле, за њега, на свету, било јасно, сигурно, познато, заувек прошло. Да ће се, одсад, кретати, као у неком сну и привиђењу. Кућа Копшина, најзад, била је ту, седма, поред цркве, по реду.
Хоће Василије и за себе тражити, једну такву, росијску, регименту. А кад Турци буду чули то, обилазиће одсад Чрну Гору! Исакович онда поче да прича, како је чуо, да је Василије и венецијанском амбасадору визит чинио.
– са лицем прасета, које је остарило – кад чу да је Павле росијски официр, поче да се јада да је чуо да ће Руси, одсад, плаћати, и шизматичке цркве, у Адријанском приморју, а то је жалосни доживљај, за њега, у животу.
Идем у Росију. Повешћу и тебе са собом, и Ану, и Трифуна, и Петра и Варвару. Руси ми кажу да имамо, одсад, да слушамо, и пазимо, шта радимо. Одсад ћемо слушати: Јего Високопревасходитељство Степана Феодоровича Апраксина.
Руси ми кажу да имамо, одсад, да слушамо, и пазимо, шта радимо. Одсад ћемо слушати: Јего Високопревасходитељство Степана Феодоровича Апраксина.
Поноса и измета! А одсад, ако, у мраку, са сународником, ма куд будем пошао, све ћу натрашке ићи! Љубазни брате мој!“ Иначе Исакович је слабо
протумачити, на папиру, каква је разлика била, у Потисју, између статуса Срба, који је био, пре, милитарни, а одсад требао да буде, провинцијални.
„Имао си, апостоле, право! Требало је кренути, давно. Али, досад сам те, дугоњо, слушао, јер је тако од Вука остало. Одсад ћу све како ми моја тиква буде дошаптавала. Не бојим се ја тастове клетве. Аха!
Уопште, да му материјалијама не досађују. Он је, каже, одсад, код куће, само за оне Србе, који војене ствари уносе у кућу.
Трифун му је одговарао да се жена смиче и намиче, и да ће се, одсад, па до издиханија, држати, не оних што имају шесторо, него оних, чије дојке расту, а прслуци пуцају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сети се да већ недељама није трговао и помисли да му живот одсад више и не може бити, као пре, весео, пријатан, јер кад она умре, њему више и не треба ништа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Минђуша од гвожђа ставља се детету уз следећу магијску формулу: „Да трајеш ко гвожђе одсад!“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо бритвицом, на кућном прагу, и у њега уметне
Матавуљ, Симо - УСКОК
Молим вас, тај господин Жутковић зна да је ово за мене? — Зна све и одсад можете право њему слати писма за Чешку. Доста је да обавијете писмо другом хартијом и на њ упутите! — Он је трговац!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, шта? То није војвода! ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац предубоко. Ране ове бољетицу Није јадан преболео, У ледену је гробницу Са собоме он понео.
Ао Туре, већ те жели тајка, А ти други, већ ти кука мајка, А ти трећи, та оста ти љуби, Ко ће одсад да је младу љуби?... Сече Турке, не да да одану... Ал' сад ајде на ту другу страну.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувијек оставио своје детињство, а горе нашао камарата с којим ће одсад, нераздвојно, кренути новим путевима, у момаштво.
— Баба, и ти да знаш, нема више бога. Немој нам одсад досађивати разним тамо молитвама и чантрањем, то су назадне и кажњиве ствари.
— пита га. — Одлази, магарче један, шта је то тебе брига! — повика човјек. — Е, кад је тако, онда ћеш ти одсад бити магарац — рече му брадоња и некуд ишчезе, а мој ти се ждероња онога трена преобрати у магаре.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Рекао си, и с правом, да жене уносе неред... ХАСАНАГА: Рекао сам да не долазе одсад, али су досад долазиле. Само она није нашла за сходно...
Па ти, брате, ни себе не поштујеш! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Е, сад је преко јего! Одсад пази кад ћеш уста да отвориш! А боље ти је да их не отвараш!
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Е, сад је преко јего! Одсад пази кад ћеш уста да отвориш! А боље ти је да их не отвараш! Одсад да знаш: кад те ко нешто пита, у мом присуству, има да каш: да, не, јесте, није, хвала, изволте, молим, и више ни
Јес разумела? То ти је одсад цео речник! Шта каже, молим те! Да ја — ЈА! — не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живјети; иди по свијету па ради, те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ко се томе узпротиви, одма под војени суд; јер је стање опсадно. Јеси ли ме разумела? Одсад ћеш ти заповедати, а Макса ће слушати. СОФИЈА: Аа! браца... ЈЕВРЕМ: Војени закони не трпе ни „а!
МАКСИМ: Молим, господине, нисам добро разумео ту вашу пресуду. Одсад Сока у кући уређује како она зна, је л’ тако? СВЕТОЗАР: Јесте. МАКСИМ: И ја на то морам приклонити главу и ћутати?
ЉУБА: За Милана. ПИЈАДА: Ћеститам! Бас је лепа партија. ЉУБА: Је л’ даје леп? ПИЈАДА: Као уписан; благо теби. Одсад чу цешче да ти долазим. ЉУБА: И треба, имам млого којешта да посвршујем. ПИЈАДА: Кад поџес на венћање, да те оцесљам.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Не удри више... оћу. СРЕТА: Је ли то лепо од тебе, а? (Удари је.) Оћеш ли ти мене одсад слушати? СУЛТАНА: Тако ти имена божија, немој више! Што год кажеш, све ћу урадити. СРЕТА:... Оћеш ићи на бал?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Куку мени, јадном и несрећном, одсад па довека! А онај бивши новинар, садашњи портир, само слеже раменима и понавља: — Шта вам ја могу, тако ми је
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја се с баронима нисам ни досад мешао, па не желим ни одсад. ЈЕЛИЦА: Кад смо примили визиту, сад не би било галант да му абсагујемо. (Куцање на врати.) Херајн! 5.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
Диву је Брки скувао чорбу, па више посла у шуми нема. Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Силазећи.) Па ти, брате Агатоне, одсад кад хоћеш да држиш фамилијарни збор, а ти засвирај у неку трубу или удри у добош, па да се зберемо.
ГИНА: 'Ајде да скупимо ствари. (Полазећи за Проком.) Па одсад, кад ти који рођак умре, а ти се најпре добро распитај шта ти је оставио, па ме онда терај да плачем, а не овако,
) Оно што сам био дужан покојнику, поштено сам му платио, па одсад, кад ме види на парастосу, нека он мени упали свећу, а не ја њему. (Оде.) ВИДА (Танасију): Па и ми ћемо ваљда?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За њих је одсад била везана моја судбина, за онога наредника, за онога редова у широким чизмама, за целу ону масу људи који се
— За овај моменат ти праштам, јер си нов и још се ниси свикао. Али одсад упамти: кад полазиш од старешине, онда салутираш, окренеш се налево-круг у ставу мирно, и тек онда полазиш.
Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из бивака. — Ви одсад припадате отаџбини...
— Ви одсад припадате отаџбини... Она неће злоупотребити вашу добру вољу, али исто тако и сваки онај који се огреши о правила и
Знаш ли ти, поднаредниче, да ћу да те згромошем... Слушај, разумеш ли, док гамижеш на овој земљи у униформи, то ти је одсад дужност. И увек да ме на време известиш! — љутито добаци батеријски наредник. — Шта ћеш...
— наљути се потпоручник и дохвати га за уво. — Одсад да ми се јављаш сваког сата. Јеси ли ра-зумео?... Одлази! — Александар се обрати мени: — Е, ништа не може да буде од
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
што сам вам учинила... Ни сама нисам знала шта сам радила. Сад знам и разумем, али доцкан. Тек гледаћу да одсад буде све друкчије, да вас слушам — она нарочито удари гласом на ову реч — и... да се слажемо...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблијед, Друга мана — танак, претанак, Трећа мана —
— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... — Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ А кад личина пукне и они попадају, онда оно реку. Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу! — Прича се како је свечар који слави св.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Кураж, мон ами!” — одговори ми један од њи[х]. „Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш
Бог сâм зна како ми је жао било ове преслатке људе оставити! Већ сам ту рекао да ћу се одсад крепко чувати да се с никим живим тако не пријатељим кад се морам растати и жалити што с њима нисам до гроба.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одмах при уласку, где је дотле била соба слугина, биће одсад „канцеларија“, да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра“.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах.
О како ћутиш под тим дрвима Где ти је место коб одредила Да лежиш одсад сва побледила Без трунке боје коју крв има. Још увек си под мојим негама: Проносим стазом воду кофама И квасим зелен
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Поново. Ђорђе не чује. — Треба облози да се промене — рече. — Промени! — одврати Ђорђе. — Не! — устаде. — Дај мени. Одсад ћу ја то да радим. — Узе мокре пешкире од Толе и поче невешто да их облаже око Адамових груди.
Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам. Код мене ће да спава. Ђорђе послушно, уплашено изиђе из собе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иако је смрт ова за њега значила ослобођење од батина и одсад неограничену, најпунију слободу врљања по свима привлачним местима вароши, он је ипак много плакао за сандуком очевим
Нити сам те питао досад, нити ћу те питати одсад. И ти треба да знаш, драга моја, да начин нашег живота не може ни остати као у провинцији; ми сад живимо у престоници,
Тако се, чим сам оздравио, залетех у сва могућа разонођења, тврдо решен: да одсад стрпљиво подносим све неправде, да се што је могуће мање жалостим и љутим, и да отпочнем, најзад, мислити једино на
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... »Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну....
— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. — И ја то сад мислим. Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије... Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?...
Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... — Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.
— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати. Дотле ћемо све ’вако заједно... Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... — Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и
Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије. Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да
ма баш као и крштено чељаде: — Мој синко, — вели она њему — ти си доста сад јаки, више ти не треба моје хране, одсад ћеш моћи и без мене живљети; иди по свијету па ради те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом
Мали му рече: — Ја нећу ништа него да се никога не бојим. А овај му рече: — Нијеси се ни досад бојао, па одсад нећеш ни толико.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она не даје ни прсте ни руку док јој отац мало љутито не рекне: „Ајде, ајде, дај руку. Ја сам те дао њима, и ти одсад њима припадаш“. Тада девојке певају ову тужну, помало и језовиту песму: Не дај ме, мале, не дај ме!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти!
ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула. РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку.
РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!... А зашто? РАКА: Па, одсад, кад ме тата истуче, ја само скупим демонстрације, па се раздеремо: доле влада! ЖИВКА: Прегризô језик ти, дабогда!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Грозни су они што га убише! РАДАК: Осветимо га! (Сви сељаци са исуканим ножевима вичу: „Освета!... Освета...“) Одсад где жива видим Турчина, Ту ће погинут! СВИ СЕЉАЦИ: Ту нек погине! (Један Рудничанин долази.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Војници поскидаше капе: — Вала, господине, досад нисмо смели, а кад нам ти велиш, ми ћемо одсад клати где год ухватимо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац? „И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!“ Дакле шта ће саде рећи моја лепа снаша, Или њежна Милица, ил' румена Неша?
смо сваких фашанга преко Новина српских нашој браћи на знање давали како се балови са српским играма весело проводе, а одсад нам треба јављати да смо не само српски играли, певали и веселили се, но у том весељу и за корист народњу бринули се.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад. Не дижемо се, не бунимо се, не тражимо од Земљане Владе никакве прáве кô газде. Судац: А какву прáву траже газде?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му се испросио за некаквог богословца. И анђео његов тако попадија одсад биће, Јешће с попом поскурице и рађаће поповчиће. А наш бедни стихотворац?
Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име. Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У
Силвије од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и самог Бога.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
и могу у овом магновенију 50 њи избројати који досад јошт ништа мислили нису, и ако нас надежда не превари, ни одсад, премда су впрочем у таквом положенију гди би се и патке на мишљење навести морале. А нашто мислити? Шта је то мислити?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако је, на пример, онај Живко, иначе Ужичанин, сазнавши да мора понављати трећи разред, овако зацвилио: Леле мене одсад па довека Ђе погибо', за бога милога, Ни у боју нити на мегдану, Нит' од пушке, нити љута ножа, Већ од руке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Господо... Ви као стари војници разумећете ме... — глас командантов задрхта. — Одсад па до пет часова изјутра... уништићете целокупни материјал... — И топове, и муницију? — зачу се крик капетана Војка.
— Слушај — добаци му потпоручник Живадин — промени, попе, ту своју молитву и одсад певај: вјечнаја памјат и живима и мртвима... СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мој сусједе мирни, нек благослов Духа Увијек те прати да си добре воље. Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа. Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“.
тражи себи господара, нек с’удаје док је за младости; а гди јунак има за женидбу, нек се жени, нека љубу тражи; одсад више нема свадбарине, Марко за све свадбарину плати“.
се Кулин с кнезом побратио: „Побратиме, оборкнеже Иво, ев’ ти јеси Семберији глава, а ја јесам над крајином турском; одсад, кнеже, да се побратимо“. То рекоше, па се побратише.
се од злата јабука — јабука у коју су забодени дукати (и која се давала као дар) од ина — друкчије одјако — одсад од мејдана — за мегдан, који је јуначан, борбен однесао — однео однешен — однесен одселе — одсад ође — овде ома
одјако — одсад од мејдана — за мегдан, који је јуначан, борбен однесао — однео однешен — однесен одселе — одсад ође — овде ома — одмах омислити се — досетити се: да се како не омисле Турци ондар — онда опитати — упитати,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— То само може бити ухода или каква скитница, а ни једно ни друго није добро за нас. — Тако је — сложи се Јованче. — Одсад сви добро пазите кад овамо долазите. Читав тај дан прође дружини у неком нелагодном очекивању. Ником се није играло.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А да одсад који ћу већ добар разговор имати од кога ли, гледећи ми тебе на последњем концу издишући? Него још, још бар штогод ми
Цели човечији стас на се преузе и у цело божаство човечаство прибра уједно, освем смесе и раздељивања... Него ли одсад да и ми с узајмом од архангела Гаврила преузмемо мало нешто приноса ваљала, те по дужности нам матери божијој с гласом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
пишман — одустајање плундре — панталоне поведење — држање понза — после, иза помомак — бољи момак по саг — одсад посмешити се — обрукати се потакав — бољи потрговац — бољи трговац пошеја — пошао праји — ради преди — пре