Црњански, Милош - Сеобе 2
јако, носио је у свом срцу, као неку жеравицу, и тај осећај, да се при његовом путу не ради само о њему, и његовом одселенију, него да од тога зависи и одселеније толиких других, који на то чекају у Поморишју и Срему.
Као и његов Трифун, при одселенију из Махале, који је угледао на зиду бела места у прашини, тако је и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит,
да росијски амбасадор, гроф Бестушев, целе зиме, није хтео да га посети, а императрица написа, уз један рапорт, о одселенију Срба у Росију, једанаестог марта године 1752, да тим сеобама треба, једном засвагда, учинити крај.