Црњански, Милош - Сеобе 2
Долазили су да га само једно питају: има ли наде да, још једном, и они виде боље дане, и да се могу одселити у Росију? При растанку, са онима, који крећу, било је у Енгелу, много сербског плача, загрљаја, преклињања и обећања.
Ми, Исаковичи, ако баш желимо, можемо ићи, али немамо права и Махалу са нама одселити. А мене ће, каже, као емисара арестирати.
Звао је Трифуна зато, да му дође у трактир. Да се договоре како ће се одселити. Трифун дође, али сав друкчији. Имао је нову униформу на себи, а био је испеглан, чист, нагиздан, намирисан, а
Вишњевски, пијаница, блудник, лутка, у Токају, пробудио је, још једном, ту надежду. Неће они, Срби, дакле, узалуд се одселити у Росију. Довешће они Русе, на коњу, као олују, у Сервију!
За Павла то кубе било је знак, издалека, да има нешто непролазно у љубави. То се не може одселити. Пакао, пакао људски – Евдокије, Текле – можда су, заиста, биле и ту, уз пут, којим је пролазио, у Росији, али тај
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било. И загледа се тада у далека брда иза којих се сад
ведрина, догађаји што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови, морају бити негде и за њих достижни. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера,
Ето, помисли, довољно је одселити се, па да све што остављаш, буде као да није било. Загледан у далека брда, иза којих се опет помаљало Сунце, осети
Још увек уверен да ће се одселити са децом и својим слугама тамо, грабио је да овако, несметан, још једном промисли како је то једино што га може спасти
Негде мора бити лакшег живота, ведрине догађаја, што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких, горских