Матавуљ, Симо - УСКОК
Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима и вртачама.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Прва помисао, видјевши га, била би: чудне мушке снаге! А затијем плијенило би ти поглед његово лијепо лице на коме одсијеваше јунаштво и доброта. Старац (по сјединама, а ни по чем другом) трену очима, па опет викну као и попријед: „А ха!