Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом. Док се чуше срећом и петли... Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.
Али брзо одскочи и стаде, рекао би, зачуди се. Постаја тако, постаја, па тек викну да је сва воденица одјекнула: — Еј, Сава Савановићу,
Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме. Неки понели будаке и мотике. Кад већ одскочи сунце с копља, крете се сав тај народ да тражи Криву јаругу и рачвасти брест.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку. — Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!... Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар.
— рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!... Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... – Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти.
— Да видимо! — викнуше девојке. Станко приђе и стаде на мету. Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. — Аих! — зачу се узвик.
Он се насмеши па рече: — Могу још стопу!... Лак сам као тица!... И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. Лазару смрче пред очима... Он напреже сву снагу, али не може доскочити.
Пањ је био врло висок. — Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и
Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута... Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом, која врисну и одскочи у страну. — Ту ти је отац! Чекај да му кажем!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Текла Божич је, међутим, била решила да одведе капетана у још једну шетњу. Она, потрча узбрдо, а капетан виде како одскочи, као чигра, или неки плав цвет из жита, са својим свиленим ципелицама, и задигнутом сукњом.
Сирота Ана, кад то чу, одскочи и цикну. А кад Варвара заплака, Ана поче и сама да опет плаче и да се крсти. Према једном акту караулног официра у
Она може, и радо би била, у том случају, попунила капетанову кесу. Исакович на то одскочи. Молио би, каже, да разговор прекину. Он је дошао да се Божичу представи. Не мисли да крије шта се зби.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и ... ...
Двије лопте муњевито су се превртале и летјеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ ријеку према селу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Хеј, Сулејмане! - рече Рашида, а дечак хитро одскочи у сенку једног дрвета које није било довољно велико да га сакрије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра. Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други, носећи децу на рукама,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери. То исто, а сложно с њим, учини и баба.
„Иконица!“ викну Рамо, кад на његову молбу Јанко притисну чивицу, те одскочи поклопац. Све четворо видјеше сличицу, попрсје женско.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ко ће знати шта се у ономе пијанству и мраку све исподогаћало. Одједном с онога кревеца, изнебуха, попут опруге, одскочи командант Миланчић и за трен се нађе пред сељаком, онако гологлав и у чарапама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Казуј... Убићу те, убићу те! Бар да те не гледам таквог!... — Уби ме! Старац одскочи од њега. — Да те убијем? И хоћу, сад, ево! — И поче да се врти по соби, као да нешто тражи чиме ће га убити.
што се од њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да је раније па да свратите, али је већ мрак... Гојко се трже и готово одскочи корак натраг. — Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ!
— Е?... зачуди се Гојко, и подиже главу. У том се отворише вратнице на дворишту. Стојан приђе прозору, па одмах одскочи. — Ето га!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
То је била његова последња порука. ПРВА ТУГА Кад одскочи сунце високо и његови топли зраци, прошавши између размакнутих завеса на високим прозорима, падоше на чист детињи
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу. Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.
Софка ипак промуца: — Ја не могу! — Ни ја не могу. И одскочи од Софке, усправи се. Софка виде како му се по ћилиму прсти од ногу у чарапама грче, тресу.
Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се. Све се пренуше уплашено да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.
Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци. Остале једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
на кијачу, Међедовић опет да би га огледао, баци га у небо, и начетвороножи се подањ, али се буздован не разбије него одскочи од леђа..... Исправивши се Међедовић рекне: „Сад је буздован добар,” па га заметне на рамо и пође даље.
него одскочи с долине те његовој истој шћери на скут, а она видећи златни и лијепи прстен, узме га те стави на први прст од десне
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Добра ноћ! — здраве се сви. Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина. Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече заповедник потере. Али, кад се први гонилац попе до гране на којој су дечаци седели, грана одскочи увис. Морале су бити набављене још дуже лествице. Без успеха. Бор је растао све више, у само небо бежао.
Попа, Васко - КОРА
жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто
се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Кад лако скочи на снажна прса Николина, он је понесе излазу, ка колима која су чекала. Али се она измигољи, одскочи еластично, па нам притрча, куму и мени, срдачно захваљујући и стежући нам руке.
Ја се освртох и тада угледах жену која, као лопта, одскочи са свога седишта. Та жена била је Енглескиња, једна од оних што су нарочито лепе кад су лепе.
изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену варош. Смеј се ти колико ти драго!
као после грома, као муњом ошинут, као рањени пантер, прену се Обилић; онда једним балетско-пантерским скоком одскочи Обилић у страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.
Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. — Пст, да ниси
Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу. Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Ама, откад ја чекам да неко из наше фамилије онако... како да кажем... да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави. Зар толика фамилија па нико, где би то било!
И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. Алал јој вера, Живки, рекô сам мојој Кати. Кажем ја да неко из наше фамилије мора да оде високо.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је неко.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу. Јаукнуо је грешник од болова на сав глас.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
бива као што треба, да не само сад више него отац му поче да зарађује, проширује, учвршћава радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња...
Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.
Он се загрцне. Суза радосница кане му у котао. Он је види како падне и одскочи од кристалне површине вина у котлу. Застиди се.
Ћипико, Иво - Пауци
Весео одмиче узбрдицом да, прије него сунце, одскочи, дохвати се планинских висова. Горе, у планини, осјећа се лакшим и слободнијим а и за неколико дана враћа се кући
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И кравар, зевајућ
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња чилаша; трипут скочи, до града доскочи; али граду врата затворена, затворена и замандаљена!
Расрди се вила Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд'ри у грло Милоша, друга уд'ри у срце јуначко.
Јао брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио да не певам кроз Мироч планину?“ А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао Шаро, моје десно крило!
“ Ал’ да видиш Даничића Вида! Он узима камен на рамена, — једном баци, те свијем одбаци; једном скочи, те свијем одскочи; па окрену право у планину.
Тад викнуше Турци Лијевњани: „Врат’ се амо, босанска делијо! Одбаци ти Туре Малагића и одскочи скоком јуначкијем!“ Кад то зачу Даничићу Виде, поврати се турској караули, па се хајдук бјеше уморио, те распучи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери
— Марш натраг, чујеш ли! — повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем.
— Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп! — пљесну опет иза самих Мачкових леђа и он одскочи као да га нешто лупи. — Ал си страшљив, мајсторе! — подругну се Јованче. — Ех, страшљив!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И кад он то зачу, таки бахну под собом коња, и одскочи скоро од њега да когод то не дочује и не застиди се од људи. Зашто голем је био на гласу господин.