Употреба речи одсудном у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Његова глава била се сама спустила, удесно, по њеном врату, као да су у неком загрљају, који је био диваљ и врео. У одсудном тренутку, он јој даде знак у слабину и она се диже увис, као неко крило, из неког ветра, у ком је осећао да полећу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

(Уосталом, ја тачно знам где је он, јер сам несумњиво увребао оно место на свиленом кончићу које његово криланце, у одсудном тренутку кад треба да заспим, редовно додирне са једном подмуклошћу просто невероватном.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дохватио сам телефонску слушалицу. Да ли је време? Али ми руке дрхте. — Где су? — питам очајно. У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страх.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу, такође и завршни уметнички резултат свега онога што се код нас у поезији дешавало читаво једно

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У одсудном затрепти тренуту.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

је Зоговић својом тврдом анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности