Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зубе су ми избили и одсјевки хране, отрови поје мене и сине ми јадне; и дан и ноћ труде се да у јаму своју, ах, Сербије жалосна, баце душу твоју!
Зуби мње побивше Одсјевки питајут, И в понос в’мјенивше Јадом напајајут: Ишчут душу моју В’кинути в ров своју, Ах, Сербије бједна!