Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Охо-хо, чујеш ли ти ово, Раде, стари мој ђогате? То распојасано самарџијино гроктање прену и дједа из покајничке одузетости, и он се приорну и подскочи као нападнут пух. — Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао.