Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: — Дојо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола поче дремати. Бол збиља одумину. Хтела је још нешто рећи, нешто пријатно и лепо обећати Шваби, али ју је савлађивао сан, брзо, неодољивошћу оних
То су били, и још увек су, ето и ту, пред сиротиштем, њихови срећни тренутци: кад одумину болови у зглобовима Мирковим, кад несвест понесе, па опет остави човека на миру.