Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Испод неба јасно прозирање, промахе и одухе далеке? Ко ли ти даје кишу из облака, снег и крупу, земљано радилство и ш ње храну, и разлику стоку и зверад: воду
пуклотине, ил’ му пештерине земљане, те далеко доле у ширине испод земље оде, а спрам свога духања нигде скоро пак одухе не може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле
онде, ничим ни за трун не порушено, нити је било што помолушавило се за толико време стајавши у тморини затворено без одухе.