Матавуљ, Симо - УСКОК
У тој здравини животне силе дођу до напона и траже одушке. Међу стоком, помамном од ситости и чилости, уз рзање, блејање, рикање, настаје трка, борба и глупи мегдани овнова.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
томе плачу и одилажењу му на гроб и у томе, за све што је било, за све што је претрпела, као да је налазила за себе одушке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. То беше чувени, у оном крају, Пантовац.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто су предузете ове мере на тимочкој линији да нама амо на Морави даду одушке од удружене навале Ејубове и Али-Сајибове војске, генерал се поче спремати да са резервама из Делиграда похита
Ћипико, Иво - Пауци
И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме: —Продај, господару! Среће ти, продај!
Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела.
Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави синтезу ужитка, и хтједа да се на сваки начин испољи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не, њега је охрабрила хајка која се дигла против нас, па је искористио тренутак да дâ одушке, која га изједа као шуга пса. Већ неколико дана овде се само говори о томе како ће Доротеју јавно судити за издају.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
из тог узрока уста раширена и брада скупљена, то је наравно следство да су његове по себи малене очи издавале као две одушке на огромној главе његове пећи, која је поне у лицу доста гарава била за одржати ово од мене учињено сравненије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коста наједном умукну. Топлица се смеје и вели: — Е не да му се. А он хтеде мало одушке! — па се обрати Кости: — Друже, ходи овамо! — Ама шта ће ти, зар не видиш да је пијан! — љути се Драгиша.