Црњански, Милош - Сеобе 2
У поноћ, на једном доњем спрату, зачу луду вриску, ломљење намештаја, тучу. Одшкринув врата на својој соби, виде, на степеништу, испод себе, једну рашчерупану жену, скоро голу, коју је неки официр
А све наслути. Исакович је завртео, срам га било, мозак њеној кћери! Понављала је, одшкринув, тихо, врата, да ће га наксутра, у својој кући чекати. Удесиће да у четвртак буде сама.