Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш' коња па ходи у авлију!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
задуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док на један пут повиче једна ђевојка с чардака: „Е царевићу, одјаш, коња па оди у авлију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш̓ коња па ходи у авлију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа
“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја дурновита: кад
синију змију оплетену, оплетену од сребра и злата, на њојзи је алем, драги камен; па говори мајка Радулова: „Одјаш’ коња, мила снахо моја!
Она јој се смјерно поклањаше, ал’ од коња неће да одјаше. Изишле су сеје Радулове, изнијеле злаћено прстење: „Одјаш’ коња, мила снахо наша! На част тебе злаћено прстење, те ти носи докле си нам млада“.
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“.
Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“.