Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ је била тиха. Бахат њихових ногу одјекивао је. — Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. — Лепа! — рече Ногић. — Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!...
— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... 21. ПАРАШНИЦА Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.
Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... Земља је тутњала... Тај тутањ је одјекивао у души његовој. Али се он прибра. — Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?... Зар се њима знају путеви?.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Пролазите! Пролазите! На зачељу се пушкарале патроле и парајући фијук зрна одјекивао је долином. — Зар овако да остане, господине пуковниче, неукопан? — Ни помислити. Зар нечујете за нама?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер је ишао по кући да госте посети. Смех је одјекивао где год се појави. Викао је само да буду тачни у трпезарији. Кроз један сат.
Остала су још само њена ребра и греде трупа, масне и црне од катрана. Око те старе олупине одјекивао је крекет жаба. У даљини, зеленела се пирамида Леополдсберга, зарасла шумом.
Никад тај човек није тужио. Био је слика потпуне среће у животу. Његов је смех одјекивао, сад у подруму, сад у степеништу, сад на спрату. Кад би, испод прозора, седео, љуштио би кромпир.
Трифун се трже и заблену у шуму. Коњ поче да се врти под њим. Забленула су се била и два хусара. Глас људски је одјекивао у тој крчевини, надалеко, и са далека.
А пуцало се међу очи, означено црно, као црни кец. Сав врт је одјекивао и трештао од пиштоља. Пуцало се на четири фигуре, са двадесет корачаји, а пуцао је и Костјурин.
Павле се сећао лазарета, у ком је транспорт Василијев био видео, па му је, у ушима, неколико дана, одјекивао говор, који му се чинио лепши него његов, тако, да је те речи, сам себи, изговарао: Оруже, наруче, крчиште, брчиште,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Са хиподрома се чуло како неко виче а затим поновни топот коња. у сасвим тихом сумраку тај топот је одјекивао као ударци маљица по јакој разапетој кожи бубња, док се у ваздуху осећао мирис врба.
Милићевић, Вук - Беспуће
Инжињер га заустави, поздрави се с њим и диже читаву галаму својим говором, смијехом, гласом који је одјекивао и ломио се кроз кућу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још један плотун. Млитаво тело се опустило, а глава клонула... Војници су се враћали ћутећи, док им је у ушима одјекивао јаук самртника И после много времена, у бесаним ноћима, гледали су они онај болан поглед, млитаво тело и опуштену
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Са стена, на обали, одјекивао је глас оних који су нам довикивали: „Броде, држ’ десно!“ Да је дошло до најгорег, Сибе би, можда, кажем можда,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У том је лому Вишњићев глас одјекивао али је Вишњић знао да га Срби све слабије слушају а Турци све мање чују, јер је Срба бивало све мање а Турака све више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап, чији је гвоздени врх одјекивао по шљунку стазе. Он пође право нама, пружи ми руку, стисну пријатељски моју десницу и поздрави ме пријатељским речима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али оно чиме је особито био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима, извођен од ожалошћених ученика покојникових са неописаном вољом и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У невријеме — усред зиме — одјекивао је туђе бачварски бат у леденом предбожићњем зраку. Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А када би нама и војницима већ досадило, онда командујемо: „Напред марш!“ — обилазимо бивак и тада би одјекивао туп удар поткованих цокула: трап, труп, трап, труп... После подне опет то исто, колико да се војници не улеже.
Војници су маршовали у колони двојних редова и оштар удар поткованих цокула одјекивао је сложно. Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио. Из земље дрхће трептава јара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
устаничким логорима као и у хајдучким и ускочким дружинама, кроз болне звуке гусала и као нож оштре и звонке десетерце одјекивао је кроз кнежеву клетву неумољиви поклич отаџбине: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô