Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...
Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: — Нико да се није макао! Предајте се! Гора одјекну и врати му речи његове. Притрчаше ватри — нигде никог!... — Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу.
— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!... Ево, сами се вежу!... Па се грохотом насмеја. А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.
Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом. Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. Колена им клецнуше и они седоше. — Овде ћемо... Ево овај храст.
— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. Иван се диже на ноге, па се укочи.
Турчин цикну и скочи... У тај пар створи се Станко пред њим. Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: — Стој, Турчине!... Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мир је да се чује Где пролази тихо минут за минутом. Али с црне куле кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној тишини.
Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила. Магарац подиже главу, крупан и силан.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Берберин ужасно груне на дно каце, а каца одјекну. Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Покушавао је, очигледно, да побегне до Темишвара. Тада, међутим, одјекну пуцањ из хусарског штуца, и Павле виде како Гарсули, под својим шеширом украшеним нојевим перјем, пада, у кола, па се
прво, једну столицу, затим јој је избацио хаљине, шешир са нојевим перјем, а на крају, неочекивано, виолончело, које одјекну и само што се не распукну. Она притрча инструменту, плачући и проклињући, на немецком. Човек је за њом залупио врата.
Превукла је гудалом два‑три пута и виолон одјекну. Затим га је оставила, пажљиво, на земљу, као неку колевку, па је, седећи на столици, почела да диже и намешта косу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук шупље се одбијајући од зидова. - Спавају као стока!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад се чу шта се све збило са онима који су за полковником, кнезом Рашковичем отишли у Чешку, лелек и јаук одјекну и на равнима, на другој обали реке и ритова.
Милићевић, Вук - Беспуће
И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако
узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара. — За жандара? — одјекну из дједа као из празне каце. — Да, да, за жацмана. Изиђе из затвора па одмах за некаквог тамо фељбабу, Максића.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и
Пошто ми лако отпоздрави, поздравио је одсечно војнике. Из стотину грла одјекну сложно: — Бог ти помого! По завршеној молитви потпоручник нареди да се војници прозову.
Гибајући се с ноге на ногу, прилазили су лагано, подметали порције и одлазили на пољану. Тек сада одјекну весели жагор. А одатле су ишли на бунар, где су прали судове. Сунце је већ зашло...
Трубачи су се сакупљали. Један писну, као да проба трубу. Мало затим растегнуто одјекну повечерје... Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина.
Али у томе часу нешто свитну и проломи се страховити прасак. Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи: „Ура, ура, ура!“ Онда учесташе појединачни пуцњи...
Овако без оружја, сâм, имао сам утисак као да сам залутао у неки пакао. Наједном одјекну страховита експлозија, друга, трећа... чини ми се тамо код непријатељских ровова.
Пред смртном опасношћу моја мисао и тело били су паралисани. Још силнији прасак одјекну. Над главама нашим нешто заковитла, као греде...
А над шумом блескају шрапнели једне наше батерије. Десно негде, у равници, одјекну сложан плотун пушака, онда други, и поче брза појединачна паљба.
Дакле, знају онолико колико и ми... пред нама одјекну неколико пуцњева. — Патроле су се среле! — рече Александар. Онда смо стали и размишљамо, где ли може бити командант..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Разлеже се очајан, панички, самртнички врисак и одјекну далеко потесом кроз глуху ноћ, али га нико од људи не чу, само пси од крајњих сеоских кућа залајаше, па, кад не чуше
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.
Ха, ха, ха, ха!...” Тргох се, и груди задрхташе од страшне слутње, а у ушима одјекну оно пакосно: „Ха, ха, ха, ха!” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином
— узвикнуо је један посланик. — Тако је! — одјекну са свију страна. Послови су у скупштини текли журно. Прво, новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Да ли је он то сањао, или је све тако било на јави — мисли се Бора, па наједаред викну: — Мамо! Празна соба одјекну и дете задрхта од ове самоће. — Мамо! — врисну он из свег гласа и скочи с кревета.
Моја мила дечица !... И он трчаше из све снаге, а за њим иђаше све ближе и ближе са грувањем и треском ноћни воз. Одјекну писак кроз ноћну таму и воз пројури напред. У највећем трку Живко гледаше на прозоре вагона.
А он мора сам заљуљививати... Али како ?... И он повуче за конопац из све снаге... Далеко одјекну самртни весник, задрхта миран јутрењи ваздух од његове грмљавине и стаде се таласати под топлим сунчевим зрацима...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трепери светлост — црвена магла у ноћи, Тек ако понегде одјекну на ципелама ђонови. Трамваји спавају у ванредној самоћи Спокојни, као краве, и добри, као слонови.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
— А теби Јована! — одазва јој се увређен и срдит Васкин глас. — Миту, Миту, пуштајте! — одјекну С другога краја од оне раскалашне снашке, и видело се како бесно баца поглед на исту ону црномањасту девојку, која је
Јер, тек што отац оде, отуда, из велике собе, кујном, целом кућом одјекну Томчин страшан глас, — а још страшнији је био, јер се на њу овамо, у соби, односио, а тобож је матери говорио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Видићемо, видићемо с врименом! Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву. Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кашика и гласном сркуту надничарских уста, у немој тучи вретена светлости и првих откоса вечери, запраска њен смех. Одјекну стидно и порочно у кући у којој се давно није чуо смех, где су сви плашљиво и мрзовољно мрморили и шапутали, не само
Не сме да пита. Мучи се, прибира снагу, па рече: — Је ли ми Адам жив? — мукло одјекну у рупи. — Јошје жив. Али му није добро. А мени пре три дана дете, а вечерас жена. — Теби?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда, сасвим механички, окидох иначе лабави ороз револвера. А тада, Бог ми је сведок, пуцањ одјекну, лампа се претури и прште у хиљаду парчади, а ја се, колико сам дуг, стропоштах на патос.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.
Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... »Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке
Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима... Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну... Не чу се никакав други глас... Она удари још јаче...
Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају... И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ноћ се спуштала, а њена тишина будила је осећања која је могао изразити само својом фрулом. Кроз ноћ одјекну заносни звук фруле усамљеног чобанина.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Цео Кавказ одјекну од бојних усклика, и заподеде се дуги рат. Руси су нападали, Черкези су бранили своју домовину. Овај се старац тада
с нашега левога бока, с оне стране где је граф Кановњицин био заметнуо борбу, запишташе турске трубе да сва гора одјекну. Свирали су на јуриш. У танку писку труба брзо се помеша и потмула тутњава: »алах, алах«...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Песму хоћу! Итс е лонг веј ту Типерери... Запева Пера „Ђеврек“ популарну енглеску песму. Остали прихватише и одјекну песма кроз ноћну тишину чак до павиљона где су спавали реуматични пуковници и ђенерали са болесним бубрезима.
Запитао сам посилнога где је наредник. — Купа се. Наједном тамо на десном крилу, код пешака, одјекну брза пушчана паљба. Чуо се и митраљез. 3а њим груну наш рововац. — Шта је ово сад? — запитао сам војника.
Ћипико, Иво - Пауци
Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна.
У вароши и околици заметну се борба између кршћана и хришћана, а у покрајинским листовима одјекну као борба између Срба и Хрвата.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже. Једини општински ћата, Зверајућ, застаде мало крај сниских црквених врата.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра. Домаћин замоли госте да пођу у велику дворану и седну за трпезу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не знам шта ће му Бог дати...” Једне облачне октобарске вечери, око десет сати ноћу, одјекну пуцањ из грубе, тешке пушке. Чуло се, наравно, у свој варошици, али нико није испао на улицу.
Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка
Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити? Није још сувише касно. — Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више. — Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тако ваљда мора бити. Или су моји осећаји толико утрнули, да више нисам свестан својих поступака. Тада кроз ноћ одјекну команда, као крик: — Батерија галоп, маррш! Зарих мамузе. Ветар писну. За нама се занија батерија и као оркан полете.
То су урадили и француски официри, служећи пивом и војнике. Али негде напред одјекну тутањ топова. Наскоро смо кренули и ми, и замакли у неке мрачне улице, одакле изиђосмо на отворено поле.
Ето, командујемо... Командант погледа строго телефонисту: — Доста са тим разговорима! Као да одјекну негде плотун, а одмах затим неколико убрзаних, појединачних пуцњева. Командант позва преко телефона командире.
— Сигурно су осматрачи артиљеријски — рече командант. — Запамтите правац. Прасак топа одјекну... други, трећи, четврти... Сви смо у напону ишчекивања и осматрамо. — Ено! — викну Лука.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди. Поче Мехо дремат на ђогату, а Милош му стаде говорити: „Море, Мехо, је л' ти мало пића?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу. Послије краће станке, одјекну његов глас однекле с врха дрвета: — Нек иде она куд хоће, дабогда цркла!
Јао, јао, ево га мили низ леђа! Јованче му брже-боље посвијетли иза врата, па и нехотице прасну у смијех. Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш? — Аха-ха, па то ти је капља с таванице пала за врат!
Тишина. Из глуве вјечне таме никаква одговора. — Јованче! Јованче, гдје си?! Опет ни гласа. У хладној тами одјекну само једно јасно: штроп! — Ајој, брате Јованче, јави се! — повика Мачак скоро кроз плач. — Само се јави!
пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук. Тргнута иза сна, Жуја обневидјело скочи према незнану госту и зграби га зубима за торбак. — Дрекавац!
— Хватај, па млати! — раздра се Потрков отац. Истог трена, као одговор на ту вику одјекну из логора Јованчетов оштар глас: — Не дај се, дружино! Удрите кромпирима!
лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави!
Губећи дах, пожурише у правцу школе. Одједном, негдје у даљини, одјекну потмула тутњава од које задрхта земља. Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат!
Ни сам ђаво не би се сјетио да се иза тих сувих грана крије било каква рупа. Напољу одјекну пушка, а онда, сасвим близу, зачу се довикивање: — Ехеј, има ли га тамо? — Нема, као да је у земљу пропао!