Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекоше нам да се село зове Узеће. Тада баш, негде десно и у даљини, одјекнуше потмуло пуцњи топова. Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ.
Ко би то могао бити тамо? Паљба је доста брза и већ прилично дуго траје... Сада малаксава и нагло престаје... Још одјекнуше два пуцња... Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе... Звуци су језиво парали ноћну тишину.
Још један, други, трећи... Гр-ру... Гр-р-р-у, одјекнуше експлозије тешких непријатељских граната. Потом тишина. Занемели посматрамо и слушамо самртну хуку...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал Комаров одмах удри зор на официре, а они доведоше цео логор у жив покрет: затутњаше батерије, одјекнуше команде, постројише се батаљони, развише се заставе, официри на коњима појавише се крај својих одељења и цела ова се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р! као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине. Отпоче прасак пушака. Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!“ Ларма, повици.
Сви смо се притајили... У даљини одјекнуше неколико пуцњева, које у обичним приликама и не чујемо, јер се наше уво на то толико навикло, као на откуцаје
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног кубета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У висини над нама лепршале су птице. Из оних села у подножју планине видимо мештане како беже... Одјекнуше два пушчана плотуна један за другим, а потом, наједном, осу се брза пушчана паљба, без предаха. Ваздух се усталаса.