Црњански, Милош - Сеобе 2
Да чује њихов смех, весео. Као да га стотине по имену из даљине дозивају. У одјеку је, сад, међутим, чуо само тишину, јутарњу, у којој су кокоти певали, из тих рупа, где су биле куће, низ брдо, према
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сведе црту Обзора, када слегне се бонаца И море расте ко нокти мртваца, У непокрету; све се на тишину Насушну сведе, у одјеку њеном На шаптање у Гетсиманском врту.