Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. — Овамо ти! Дај то грање овамо... Хајде ви, идите и дотерајте сламе!... Шта си се ти уленио!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Човек је давао утисак да је преко дана остарио десет година. Личио је на буре, испражњено, које одјекује од удараца. Глас му је био промукао, али је покушавао да буде љубазан према свом госту, до краја.
Кроз сумрачје, које се напољу почело да хвата, после заласка Сунца, на једној страни ходника. А да туп удар ногу одјекује, и напољу, у земљу, у небо, у Вијену!
Он је имао глас, који одјекује, као глас пастира, глас какав се често чује, у сервијским породицама, и кад више нису породице пастира.
Чуо је само како одјекује, у пољу, росијска команда, и коњица одлази, са егзерциришта, као и пехота гренадира. Подне је било давно прошло и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
изразима побожности: у цркви живо и енергично метанишу слично Турцима; има их који падају на колена тако снажно да под одјекује.
Милићевић, Вук - Беспуће
Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Доћи ће и код нас... И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде... — И пада коленима тако силно, да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека. И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али оно, као за инат, свиће, нагло се појављује дан и већ се јасно разазнају грбине Цера. Ба-у, ба-у... одјекује са врха планине. Срце подрхтава... Да ли нас виде?... А можда су тамо наши. Није ипак пријатно.
Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест.
Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија. — Држи десно!
Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу. У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви...
— Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника. Тупо одјекује звек мојих мамуза по мекој и љигавој земљи која заудара на неку устајалу тињу.
Али сад се већ лакше сналазим, исто онако као када се у мраку силази низ степенице. Пред нама одјекује тупарање нечијих ногу. — Причекај — рече мој вођа, а оне се прилике прибише уза зид. — Чувајте главу!
Верујте, чула сам ударе њеног срца. Била је као избезумљена. Умирих је, говорећи како је крик совуљаге, који одјекује од стране цркве. „Зашто баш од цркве?“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!... Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином... Даље, даље грозни и страховити призори!... Даље... црне одвратне сенке!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Море је прешло у боју дубоког ултрамарина. Тада са другог брода одјекује узвик: „фора“ и мрежа је сва отишла у дубину. Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо
зебе од пута, којим мора неминовно поћи... А смртно звоно грми свечано, и његово брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су опколили пространи град.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тај смех сада разбијено одјекује у њој. Суровим и крупним очима гњечи гуњ, куштраву косу што прелази преко гајтана, чакшире, кратке и наборане, мокру
машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом петлова и врева прска крвљу по брестовима и шљивама, по пластовима и оџацима.
Све остало је погубљено. у собу улете брза звоњава црквеног звона. Одјекује у њој, испражњеној и великој као манастир. Није помогло. Чује манастирска звона пред сутон и свитање.
Кад остаде сама, на њу нагрну мека гомила тишине. Лице јој смирено и замишљено, а смех потмуло одјекује у њој. Нисам смела то да учиним. Још не треба ништа да знају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас, опомињући га да не заборави шта је обећао. — Баш је глупа! — насмеја се момак.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни срушени олтари; воскресењем смрт си поразио, небо твојом хвалом одјекује, земља слави свога спаситеља!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А овде се збиља гине. То се види по овој силној паљби, која одјекује планинама, по овим рањеницима, који гамижу друмом. Корачао сам лагано све до дивизионог штаба.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер све што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји. Кол’ко страна овог земског круга С тол’ко страна одјекује туга. То је оно од чег’ подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје. Празне руке празно срце пуста сена И нема мене ал има љубави моје.
невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно одјекује СВЕСТ О ЗАБОРАВУ Нада је луксуз. Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши. Одјекује тресак кундака, разлежу се нељудски гласови, као кад се зверови кољу, јауци... — Станите!
Чини ми се да ме је разумео, јер рече: „Добро, добро“. — Секу жице... чујете ли? — пита један. Заиста одјекује неки шум. Онда престане. Затим наново. — А где су она петорица? — Они су већ зашли под бугарске жице, па их не видим.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха Одјекује тупо бат туђинске страже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла. Изиђосмо изван пешачке каре и Краљ проговори: — А сад, хајдмо у пешачки ров.
— Дај овамо једног командантовог коња... И испред нас и позади чују се псовке, вика, одјекује тресак ствари бачених у реку или прасак изломљених кола... Али колона иде без застоја.
— идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи! — мисли свакако на свога команданта пука. Улицом одјекује топот коња и чује се нека вика, да би се направио пролаз.
Придружисмо им се и тако налетесмо на топове. Из непосредне близине цикће бугарски митраљез и одјекује пушчана паљба. Неки коњи попадаше.
Онда су ме увили у влажне облоге, те сам се тако мало притајио. Али кроз полусан чујем говор, који заморно одјекује у мојим ушима. — Примам... — Пратим... — Е, бога му, овај ме човек као неки демон јури.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песмама свих циклуса одјекује један исти непомирљиви, бескомпромисни, борбени зов на жртве, на погибију ради бољег, праведнијег, достојнијег живота.