Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле се био толико занео тим мислима да није ни чуо како се, напољу, на лавиринту ходника, отварају врата и како одјекују кораци нечијих чизама.
Охладиће се и та Махалчанка, кад је први жмарци прођу. Без старца нема ударца, али дуго не одјекују. Сви се могу опаметити, кад прође месец, два. Али се бојати за Трифуна.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тек: та звона су звонила као да је сам ђаво вукао за уже, а онда више нису ни звонила, али ја сам их чуо како ми одјекују у утроби и тако сам знао да се нешто морало догодити. Ја то на неки шашави начин увек знам.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
своје мужеве кад прекрстиш ноге, кад ти се забеле зуби или кад се мало заборавиш па се насмејеш — двоипособни кавези одјекују.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његови стихови, звонки и чисти, одјекују звеком племенитог метала. Његова поезија је беспрекорна у својој мирној еуритмији и мраморној лепоти, и у погледу
Милићевић, Вук - Беспуће
Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци. Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може
усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
већ размилео, вију димови наложених ватрâ, шарене се обешене женске „стајаће“ халине о гранама већ оголелог дрвећа, одјекују пуцњи пушака, усклици, довикивање. Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред очима ми је стално лебдела слика оног мученика, који рукама држи своја црева, а у ушима ми одјекују речи: отаџбина... отаџбина...
Тада зачусмо пред нама брзу пешачку паљбу. Рекох командиру да то сигурно пешаци врше јуриш. Језиво одјекују пуцњи у мрачној ноћи. Кретосмо даље без предаха.
Страх ме хвата при помисли да сам случајно погрешио пут. Пешадијска паљба се мало утишала, али још увек одјекују негде у близини појединачни пуцњи. Кретох још мало и готово ускликнух од радости. Нашао сам гумасто дрво...
— У правцу ровова се ломи, ври, кркља од митраљеске и пушчане паљбе. Ускоро митраљез умуче, али још одјекују чести појединачни пуцњи. Ми сада гађамо шрапнелом и са повећаном даљином, јер су наши сигурно у њиховим рововима...
Сунце је зашло, али његов крвави одблесак још зрачи иза врхова Дрена. Борба посустаје. Још само негде у даљини одјекују појединачни пуцни. Ми смо престали са паљбом и командир наређује да каре иду за попуну муниције.
Ова необична тишина почиње да ме мучи, те прикупим дизгине и покренух кона. Али копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила, а онај невидљиви свет ме мотри својим ситним очима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Каткад, ноћу, у мраку, кад има дезертера, они искачу, главачке, кроз прозор у нужник. Пуцњи одјекују. Нарочито су смешне, и дирљиве, жене официра, које искоришћују прилику да, из Мађарске, пренесу у Беч јестиво.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
да заурлам, то не кријем, Кад видим ђаке, са заставицама, на улици, А похвале и песме Нашем Највољенијем У уху моме одјекују као урлици. УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА Прошао сам Перу и Анде, познајем Чад и Илиној, Али нигде није ко у Улици баба-Вишњиној!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Данас, ти си тужан и остављен скоро. И улице твоје, и тврђава стара Пусте су, и њима одјекују споро Још само тешки кораци варвара...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу ђубрета док сасвим не поцепају крвава колена. Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и колена све док се оним старешинама не досади те враћају оне људске рушевине тамо у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(И тај мал дел мисерере је једна од ријечи које су онда у мојој нутрини одјекивале, а и данас одјекују, големим митским одјеком.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Никад нисам зажалио због тога, али жалим што академски холови америчких колеџа данас не одјекују оним свечаним грчким ритмом који сам први пут чуо у поткровљу Творнице у улици Кортланд стрит.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тога језика као статичне творевине, као поруке које, додуше, можемо одгонетнути, али речи од којих су сачињене не одјекују неопходним (за поезију неопходним) сазначењима и значењским преливима у нашем неприкосновеноме „језичком осећању“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
учешћа и један други чинилац: у свести Исаковичевој још је свеж утисак од „лелека и дреке” којима је „умакао”, још одјекују у његовоме уху. Исакович стога, по закону контраста, појачано осећа тишину или, тачније, разлику између буке и тишине.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ПРИЧЕ СУЉ-КАПЕТАН У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне, и то не циганске но праве горанске, направљене по неком из далекога Анадола донетом препочетку.
Пантелије у Броду. Одјекују гочеви, а ужурбало се село. Дошли су печалбари из туђине да просветкују по старом обичају. На прекор свих хоџа и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
леле, мајко... санитет!“ — чују се узвици рањеника, који су остали између наших и њихових ровова. С наше стране одјекују још појединачни пуцњи, те сам наредио да се одмах обустави паљба.
Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!
Сунце је утонуло у бездан иза планина. Још само светао одблесак зрачи у висинама. Предстраже се поздрављају и већ одјекују пуцњи пушака. Из некоје земунице допире отегнути, пригушени звук хармонике... Негде мазга њаче...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига: Воло-лиге, доло-лиге! Јаче моје мило баче од те ваше јадне краве! Ћа, кравуљо, нагрдуљо!
Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују. КРОЗ МЕЋАВУ Већ се поче и смрачивати, а они не могоше краве продати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Колико да се душа још више замрачи. А ноћу светлуцају пламенови, као умирућа кандила, и повремено одјекују узвици будних стражара. Почело се увиђати да ће бити потребни самари, и војници су их тражили на све стране.
Послужиоци су гурали. Горе над нашим главама одјекују пуцњи пушака... Људи и животиње су у пуном напону, готово на измаку снаге.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу земљу стиска, Ја видим како један црв се вије —
1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
XXИИИ Иза брда тресу и одјекују топови. Бије се велика битка. На слободну партизанску територију наваљује њемачка дивизија „Принц Еуген“.