Употреба речи оженише у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави!

Чуло се да се Шамика вратио и да није никоју испросио. Све девојке смеју се. Већ су га и спевале. „Сви се момци оженише, Шамика оста сам.” Шамика опет прави посете, приповеда свуд где је био и шта је радио, и то све искрено.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Па пошто „књигу изучи“ прије но га се наусница хвати, оженише га богатом и младом али кржљавом властелинком из комшилука.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме дому, и једва

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности