Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изблиједјели су, често и не оставивши видљива ожиљка, отисци многочега што сам некад осјећао као усијане жигове на рођеној кожи.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сâм ја. Топле пониру реке. Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја.
Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете.