Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И би пусти, а душе ми моје, Би нам грдне упртио јаде, Да ј' озада спреда каконо је. Ал' кô увек тако је и саде, Сваки јарац кâ и коза друга, Дуга репа Бог му не придаде.