Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
а, пред вече, прозирна сумрачја, она загледа у прогрушалу таму што се спушта у просторе над Дунавом и у одблеске озарења што још допиру од ушћа и од Саве.
Велике источне светлости надилазиле су велику реку која је, сва стишана пред најездом озарења, изгледала безазлена. Анастасијевић је удисао дах реске свежине, мирисе муља, рибе и измаглице што се одмицала пред
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у крилу сложених бијелих намрешканих руку, као у старе дувне склопљених вјеђа и опуштена лица, остарјела од истинских озарења једном фиктивном срећом. Никад се више нисмо срели.
и виолама, у људским пантомимама, а не у животу, међу фантазијама и апстракцијама, ти си живио од „свјетлости” и „озарења”, а не о хљебу реалности.